Rezultati istraživanja NALED-a o sivoj ekonomiji u Srbiji pokazuju da iako je prisutna nešto veća spremnost da prijave rad na “crno” nego u ranijem periodu, svega četiri od deset građana navodi da bi prijavilo nesavesnog poslodavca.
Glavni razlozi za manji broj prijava poslodavca za rad na “crno”, su strah od gubitka posla (40 odsto) i nespremnost “da se mešaju” (28 odsto).
Među zaposlenima, 14 odsto građana navodi da trenutno radi bez ugovora (prošle godine 17 procenata), pri čemu su to češće zaposleni sa osnovnim i nižim obrazovanjem (28 odsto), kao i mlađi, od 18 do 29 godina (27 odsto).
Rezultati NALED-ovog istraživanja kažu da od borbe protiv sive ekonomije i povećane naplate poreza građani pre svega žele veća ulaganja u zdravstvo (62 odsto), potom podršku preduzetništvu i zapošljavanju (41 odsto), i ulaganje u obrazovanje (36 odsto), pokazuju podaci istraživanja NALED-a.
“Podrška građana borbi protiv sive ekonomije je kao i prošle godine na izuzetno visokom nivou od 90 procenata, a gotovo polovina građana zna da je 2018. proglašena Godinom borbe protiv sive ekonomije (45 odsto), što je nešto više u odnosu na septembar prethodne godine (39 odsto)”, pokazuju rezultati NALED-ovog istraživanja.
Najčešće asocijacije koje građani imaju na sivu ekonomiju su rad na crno (31 odsto) i izbegavanje plaćanja poreza državi (28 odsto), a sedam od deset građana smatra da siva ekonomija nije opravdana (70 odsto).
Četvrtina, međutim, ima suprotno mišljenje (23 odsto), a u odnosu na septembar prethodne godine primetan je značajno veći procenat građana koji ističu da siva ekonomije uopšte nije opravdana.
Podaci kažu da 57 odsto građana tvrdi da uvek dobija fiskalni račun, a 36 odsto često, ipak, čak 37 procenata ne ume da prepozna da li je fiskalni račun ispravan ili ne, pa je pitanje zapravo koliko se pravih fiskalnih računa izdaje, kažu u Naledu.
Takođe istraživanje pokazuje da fiskalni račun građani prepoznaju na osnovu grba sa četiri ocila (26 odsto), podataka o prodavnici i obavljenoj kupovini (24 odsto) i na osnovu PIB-a (23 odsto).
S druge strane, polovina građana navodi da ne traži račun ukoliko ga ne dobije prilikom kupovine zato što im ne treba, a 22 odsto zato što im je neprijatno da traže.
Procenat onih koji bi prijavili objekat koji im nije izdao fiskalni račun je 26 odsto što je povećanje od 4 procentna poena u odnosu na septembar 2017.
Što se tiče nagradne igre Uzmi račun i pobedi, praktično svi građani su čuli za nagradnu igru (99 odsto), a 41 odsto građana je lično ili preko članova porodice učestvovalo u nagradnoj igri, što je za četiri procenta više u odnosu na septembar prethodne godine.
Nešto veći procenat građana (42 odsto) kaže da bi ponovo učestvovali u nagradnoj igri u budućnosti što je za sedam procentnih poena više nego prethodne godine.
Istraživanje kaže da preko polovine građana traži fiskalni račun zato što razume da je to zakonska obaveza prodavca i potvrda da je platio porez, što je čak 44 odsto više u odnosu na februar 2017, kada je organizovana prva nagradna igra.
Izvor: Tanjug
