Deca od prvog do četvrtog razreda osnovne škole su gojazna u 34 odsto slučajeva, pokazuju analize koje je Ministarstvo zdravlja uradilo u saradnji sa Svetskom zdrastvenom organizacijom (World Health Organization), rekla je pomoćnica ministra za javno zdravlje Srbije Vesna Knjeginjić.
Ona kaže da deca u tom procentu imaju karakteristike gojaznosti, ali ne esktremne.
„Ministarstvo zdravlja usvojilo je nacionalni program za prevenciju gojaznosti dece i odraslih. Ideja i cilj je edukacija ne samo mladih, već i odraslih, o zdravom načinu ishrane, menjanju navika u ishrani, i o energetskim vrednostima hrane“, izjavila je Knjeginjić i ocenila da su Srbi gojazna nacija.
Endokrinolog i član radne grupe za izradu Nacionalog programa za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih Ministarstva zdravlja dr Snežana Lešović nazvala je ovo stanje nacije „epidemijom gojaznosti“.
„Svako treće dete i čak dve trećine odraslih je gojazno. Gojazna deca, su sve više gojaznija i to dovodi do ekstrema. Mnogobrojne studije su pokazale, a jedna od poslednjih u Velikoj Britaniji, da ekstremno gojazna deca imaju narušen kvalitet života toliko da se mogu porediti sa decom obolelih od malignih oboljenja“, objašnjava Lešović.
Prema njenim rečima, gojaznost je hronično oboljenje i čak 80 odsto adolescenata ostaje gojazno u starijoj životnoj dobi. Gojaznost nije samo estetski problem, kako kaže, već donosi mnogo veće zdravstvene probleme, kao što su psihički.
„Nažalost, zdravstvene komplikacije koje smo ranije viđali samo kod odsraslih, sada viđamo i u mlađem uzrastu. Deca sada imaju bolesti kao što su hipertenzija, dijabetes tipa 2, ortopedske, respiratorne probleme, metabolički sindrom, a to je skup faktora za nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Osim toga, gojazne osobe imaju probleme i u sferi psiho-socijalnog funkcionisanja, imaju nisko samopoštovanje i depresivne su“, rekla je Lešović.
Problem gojaznosti u našem narodu vidi u starovremenom načinu odgajanja dece, jer je kulturološki dugo vladalo uvreženo mišljenje „da je krupno dete izraz zdravlja i lepote“, a to je, kako kaže, potpuno pogrešno.
Savet dr Snežane Lešović porodicama koje imaju gojaznu decu je da ne treba tražiti krivca, već se upustiti i pripremiti za dugotrajnu borbu protiv ovog problema.
Izvor: Tanjug/RTV
