Izmene Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), koje su predložene prošle godine, biće ponovo pod lupom stručne i šire javnosti. Najveći deo izmena KZ-a, među kojima su, između ostalog, šira primena kazne doživotnog zatvora, novi koncept nužne odbrane, ali i uvođenje novih krivičnih dela – nisu bile usvojene posle kratke javne rasprave koja je trajala samo tokom oktobra prošle godine.
Narodna skupština je krajem novembra, podsetimo, usvojila samo četiri izmene KZ-a – strože kazne za teška dela protiv bezbednosti saobraćaja i tri nova krivična dela kojima se sankcionišu napadi na prosvetne, zdravstvene i socijalne radnike. Preostale izmene i dopune ovog zakonika, ali i izuzetno važnog procesnog ZKP-a ostale su „na čekanju”. Ministarstvo pravde je tada saopštilo da će javna rasprava o predloženim novelama trajati tokom cele 2025. godine.
Iako je ova tema gotovo zaboravljena zbog aktuelnog stanja u Srbiji tokom poslednjih meseci, izmene krivičnog zakonodavstva i dalje su pod lupom stručne javnosti, a posebno krivičara. Oni će o argumentima za i protiv predloženih izmena raspravljati uskoro na tradicionalnoj, 25. po redu, međunarodnoj naučnoj konferenciji Udruženja za međunarodno krivično pravo, koje će biti održano na Paliću od 13. do 16. juna.
„Pravosudna reforma sa stanovišta međunarodnog krivičnog i krivičnog prava” je posebna tema, koja je ujedno i aktuelni veliki naučni projekat Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a rukovodilac grupe istraživača, koju čine nastavnici i saradnici ovog fakulteta, jeste profesor dr Milan Škulić, sudija Ustavnog suda Srbije. Organizatori ove velike konferencije, pored profesora Škulića, jesu docentkinja dr Ivana Miljuš i asistent Aleksa Škundrić, sekretar Udruženja za Međunarodno krivično pravo.
Ističu da će na ovu temu biti objavljeno više od 20 naučnih radova koji su od izuzetnog značaja ne samo za nauku nego i za praksu krivičnog prava, ali i znatno šire.
– S jedne strane, teme tih radova su veoma aktuelne u procesu konstantne reforme srpskog krivičnog prava, a posebno u kontekstu planiranih izmena KZ-a i ZKP-a, pa će njihovo izlaganje predstavljati i vid svojevrsne javne rasprave o tim najvažnijim izvorima srpskog krivičnog prava, koji su i ekstremno bitni za zaštitu ljudskih prava i sloboda u državi koja se odlikuje vladavinom prava. S druge strane, ovo predstavlja i dobru priliku da se stručnoj i naučnoj javnosti u Srbiji skrene pažnja na izuzetno dinamičnu i plodnu naučnoistraživačku aktivnost koja se i u ovogodišnjim veoma složenim društvenim okolnostima, te uprkos njima, i dalje u punom kapacitetu odvija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji je bio i ostao centar pravne misli u Srbiji i od koga su, kao rodonačelnika srpske pravne nauke, potekli svi ostali pravni fakulteti u našoj zemlji – ističu naši sagovornici.
Profesor Škulić naglašava da već decenijama živimo u vremenu reformi u raznim oblastima društvenog života, pa naravno i u domenu pravnog sistema.
– Vreme reformi se smatra zanimljivim vremenom, ali od davnina postoji i kletva kojoj se onome kome se ne želi dobro, poželi da „živi u interesantnim vremenima”. Nije lako živeti u zanimljivim vremenima, pa ni u vremenu reformi, koje su uvek skopčane sa velikim promenama u svim sferama, a važan deo tih promena se tiče i pravnog sistema. Nekada su te promene i previše radikalne ili nedovoljno promišljene, pa se čak ponekad i luta u „reformskoj magli”, te se tek usvojeni i „novopečeni” zakoni brže-bolje menjaju, dopunjavaju, ispravljaju, što svakako nije dobro za stabilnost pravnog sistema, ali ni za pravnu sigurnost građana – kaže profesor Škulić.
Posebno nije adekvatno da se tako važne oblasti pranog sistema i grane zakonodavstva, kao što su krivično materijalno i krivično procesno pravo suviše često menjaju, a naročito, ističe, kada je to skopčano sa usvajanjem zakonskih rešenja koja su duboko suprotna srpskoj kontinentalno-evropskoj pravnoj tradiciji, kao što je slučaj sa važećim Zakonikom o krivičnom postupku.
Ovaj zakonik je, kako to objašnjava profesor Škulić, postao čudan „bućkuriš” nekih kozmetičkih elemenata adverzijalnog krivičnog postupka anglosaksonskih država, uz prisustvo kako brojnih pravnotehničkih omaški, tako i niza nedemokratskih inkvizitorskih obeležja. O ovome, ali i o nizu drugih izuzetno aktuelnih pitanja koja proističu iz reforme našeg krivičnog prava, kao i o planiranim novelama krivičnog zakonodavstva, diskutovaće se na Međunarodnoj naučnoj konferenciji Udruženja za međunarodno krivično pravo.
Ovo udruženje, čiji je predsednik dr Milenko Kreća, profesor u penziji Pravnog fakulteta u Beogradu, poslednjih godina je veoma aktivno i okuplja niz uglednih stručnjaka kako međunarodnog krivičnog prava, tako i krivičnog prava uopšte.
Udruženje je primarno usmereno ka promociji međunarodne naučne saradnje, pa će ove godine na konferenciji na Paliću učestvovati ugledni profesori i naučni istraživači iz svih zemalja regiona, kao i iz drugih država, čak i sa drugih kontinenata. Biće gostiju iz Indije, afričke države Benin, Velike Britanije, Španije i drugih. Očekuje se prisustvo oko 300 učesnika iz Srbije, pretežno sudija, javnih tužilaca i advokata.
U toku konferencije, koju tradicionalno posebno podržavaju Advokatska komora Srbije (AKS) i Advokatska komora Beograda (AKB), biće održana i promocija pravnih izdanja „Službenog glasnika”, najznačajnijeg izdavača pravne literature u Srbiji, na kojoj će učestvovati i profesor dr Zoran Stojanović, član Crnogorske akademije nauke i umetnosti, koji je naš vodeći stručnjak za krivično materijalno pravo.
politika.rs
