Miroslav Aleksić, lider Narodnog pokreta Srbije iz Trstenika, predstavlja klasičan primer političara koji se obogatio kroz korupciju i malverzacije. Njegova prošlost, uključujući sumnjive poslovne aranžmane, veze s bivšom vlašću i sporne kontakte sa stranim diplomatama, baca senku na njegovu političku karijeru.
Miroslav Aleksić iz Trstenika, lider Narodnog pokreta Srbije je primer onog najgoreg što lokalna politika može da izbaci na površinu. On je jedan od onih političara koji poseduje sve najgore osobine koje su karakteristične za lokalne secikese koje nikada ni dinara na pošten način nisu zaradili. Neobrazovan, prevrtljiv, bahat, beskrupulozan i spreman na sve da dođe do cilja. Svestan toga da ništa van politikanstva ne bi umeo da radi. Njegovo svedočanstvo iz srednje škole koje se pojavilo u medijima služilo je da uveseljava javnost, imajući u vidu da je reč o čoveku koji se predstavlja ekspertom za sve oblasti, dok je na jedvite jade završio srednju školu.
Od 11 predmeta, imao je sve dvojke osim fizičkog i sociologije. U trećem razredu bio je nedovoljan, pa je morao da ide na popravni. Škola mu nije išla, ali kada je reč o nezakonitom bogaćenju, tu se pokazao veoma uspešnim. Taj „zanat“ je „pekao“ kod iskusnog lopova, jednog od najvećih koje je ova zemlja imala, Mlađana Dinkića. Bio je član Predsedništva Ujedinjenih Regiona Srbije dok je ta stranka imala cenzus, prvi put nakon što je narod poslao Dinkića i njegovu stranku na smetlište istorije, on je, kako to inače biva kod ovakvih profesionalnih lupež političara, napustio brod koji tone.
S obzirom da je bio Dinkićev đak, nije mu dugo trebalo da upadne u korupcionaške afere od kojih danas pokušava bezuspešno da pobegne. Jedna od najistaknutijih afera vezuje se za osnivanje sopstvene nevladine organizacije „Fond za unapređenje resursa građana“. Preko ove nevladine organizacije je zajedno sa suprugom Marijom Aleksić i tastom Ljubišom Kneževićem, koji je bio šef ekspoziture Nacionalne službe za zapošljavanje, izvlačio novac kroz sumnjive projekte i ugovore. Na taj način, on je oštetio budžet Nacionalne službe za zapošljavanje za više od 55 miliona dinara!
Pod okriljem projekata poput angažovanja ljudi za javne poslove, fiktivnim obukama i troškovima prenosa novca, Aleksić je sticao protivpravnu imovinsku korist.
Aleksić i njegov tast imali su širok spektar nezakonitih aktivnosti kojima su izvlačili pare. Tako su učestvovali i u prevari sa prijavljivanjem nižih kvalifikacija od stvarnih angažovanim radnicima. Tako je Aleksićev porodični fond ostvarivao dodatne bodove prilikom rangiranja prijava, pošto se dodatno vrednovalo zapošljavanje ljudi sa najnižim kvalifikacijama. Angažovanima je fond veštački smanjivao kvalifikaciju, odnosno sve ih prijavljivao kao da imaju završenu samo osnovnu školu. To je, naravno, moglo da bude lako provereno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Međutim, svi papiri stizali su upravo kod Aleksićevog tasta Ljubiše Kneževića, koji dalje nije postupao po zakonu.
Takođe, dok je bio na čelu JP „Direkcija za planiranje i izgradnju Trstenik“, nameštao je tendere svojim prijateljima i stranačkim kolegama. Njima je poveravao poslove bez sprovođenja postupaka javnih nabavki, čime je oštetio više javnih preduzeća. Pored žene, tasta, prijatelja i stranačkih kolega, u njegovim nelegalnim poslovima učestvovao je i njegov rođeni brat Ivan Aleksić i to preko preduzeća „Agrokomercijal“ koje je registrovano na njegovo ime. Naime, braća Aleksić su preko „Agrokomercijala“ , kroz izvozne deklaracije „oprali“ oko 10 miliona dinara.
Na ovaj način Aleksić je zaradio ogroman novac čije poreklo nikada nije dokazao. Danas on koji je različitim malverzacijama stekao sve što ima, javnosti pokušava da se predstavi kao borac protiv korupcije. Ako uzmemo u obzir koliko novca je zaradio kao funkcioner jedne male opštine, možemo da zamislimo šta bi radio da se dočepa republičke vlasti i državnog budžeta. Možda se upravo ovde krije odgovor na pitanje, zašto je Miroslav Aleksić najglasniji zagovornik prelazne vlade?
Pored toga što je sklon korupciji, Miroslav Aleksić imao je bliske veze i sa bivšom demokratskom administracijom SAD-a. U nekoliko navrata imao je susrete sa nekadašnjim ambasadorom Hilom, dok je prošlo leto išao i u posetu SAD-u. Postavlja se pitanje, šta je stvarni povod ovakvih susreta? Do skoro nije bila praksa da jedan opozicioni lider ima javne susrete sa stranim diplomatama, ti sastanci su uglavnom bili tajni. Kada je reč o Miroslavu Aleksiću, on nije jedini opozicionar koji se sastaje sa stranim diplomatama. Problem je taj što on svoju stranku predstavlja kao jednu narodnjačku opciju, što je svakako suprotno od onoga što u praksi radi.
Njegovi susreti sa strancima pokazatelj su da je on spreman da služi tuđim interesima. O njegovim kontaktima sa bivšom američkom administracijom govorio je i njegov nekadašnji partijski kolega Vladimir Gajić. Gajić je prepričao razgovor koji je vodio sa Aleksićem u vezi Kosova i Metohije pre nego što je Aleksić pocepao Narodnu stranku:
„U tom razgovoru rekao mi je bukvalno: „ Treba da budeš svestan da će sve će biti kako kažu Amerikanci!“ Tada sam shvatio da je stvar jasna, da je stranka pod napadom i da se sprema scenario u kome će Narodna stranka biti oslabljena, a Aleksić iz toga izaći kao čovek koji ima podršku nevladinog sektora! – otkriva Gajić.“
Da je ovo istina potvrdio je i sam Aleksić kada je među prvima stao u zaštitu nevladinih organizacija u odnosu na koje je Više tužilaštvo u Beogradu pokrenulo istragu u vezi nenamenskog trošenja novca.
nsuzivo.rs
