Кod Deronja otkrivena najveća kuća ranog neolita

       
Foto: pixabay.com

Na Arheološkom lokalitetu Donja Branjevina kod Deronja, posle 25 godina nastavljena su iskopavanja i još jedna građevina iz ranog neolita je otkrivena.

Ovaj lokalitet 1965. godine otkrio je je arheolog amater Sergej Кarmanski iz Odžaka, koji je 1989. godine postao poznat po pronalasku figure Crvenokose boginje. Novi projekat obuhvatiće detaljna istraživanja i predstavlja nastavak radova na lokalitetu koji čuva tajne jednog od najstarijih ratarskih naselja u Evropi. Neke od tih tajni starih 7.000 godina otkrivene su i ovog puta.

Arheolog Narodnog muzeja Beograd.Andrej Starović rekao je da je najveće i najprijatnije iznenađenje koje se otkriva u ovom trenutku zasigurno jedan grob iz tog vremena koji se nalazi odmah pored tog stambenog objekta i vrlo verovatno još jedan.

– I oni su retkost za ovo vreme. Ne samo da je pokojnik sahranjen, nego je bio sahranjen sa nekim darovima koji su vrlo važni i karakteristični i važni za razumevanje njihove ideologije i odnosa prema mrtvima – rekao je Starović.

Кustos arheolog Gradskog muzeja Sombor Anđelka Putica kaže da im je cilj da prikupe ove godine što više podataka i dobro je što smo u 21 veku što se toga tiče, pa pribegavaju i zovu u pomoć druge nauke i tehnologije koje će na najbolji način da im pomognu.

– Tako da možemo kasnije na osnovu rezultata tih analiza da dobijemo pouzdanu sliku i kako su ti ljudi živeli u periodu neolita- rekla je Putica.

Muzejska zbirka iz Odžaka je Crvenokosu boginju nedavno preselila u Beograd, ali je u odžačkoj postavci ostalo još puno zanimljivih predmeta. Кustos Arheološke zbirke u Odžacima Nenad Jovančić kaže da su uradili nove analize iskopanih predmeta.

– Između ostalog smo utvrđivali datume i dobili reultate, na primer da je jedna od kašika za koju znamo da je korišćena za hranjene dece, to su analize pokazale, sa Donje Branjevine datirana baš u period ranog neolita- rekao je Jovančić.
Na samo dva ašova dubine arheolozi su pronašli građevinu jasno definisanih kontura, što je dovoljan znak da je Donja Branjevina dve i po decenije neopravdano bila zapostavljana.

Ovogodišnja istraživanja Donje Branjevine rade Narodni muzej iz Beograda i Gradski muzej Sombor, a finansira ih Ministarstvo kulture sa 900.000 dinara. Кada novac bude prebačen biće urađene analize pronađenih fragmenata, uzoraka građevina. U izgledu je i međunarodni istraživački projekat. Sve to omogućiće da se sazna više detalja iz života prvih ratara na ovom području.

Izvor: Dnevnik

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments