Krsne slava počinju sa Mitrovdanom, a završavaju se Đurđevdanom. Ima velikih slava i mimo tog perioda, kao što su Petrovdan, Duhovi i Ilindan, ali njih slavi mnogo manje vernika.

Slava se uz kolo i guslanje nalazi na UNESCO-voj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa. U tradiciji srpskog naroda postoji oko 80 slava, skoro polovina pravoslavnih Srba slavi Svetog Nikolu Čudotvorca – Nikoljdan, pa zatim Đurđevdan, Svetog Jovana Krstitelja…

Etnolog Aleksandar Petijević iz muzeja Vojvodine kaže za naš portal da nauka nema najjasniju predstavu kako su slave nastale, ima više različitih teorija.

–  Mnogi istraživači su dovodili poreklo krsne slave sa različitim drevnim tradicijama, kao što je kult predaka, agrarni kult, a bilo je onih koji su verovali da je nastala iz tradicije rimskih lara(kućnih bogova) koja je postojala u starom Rimu, a Srbi su kao narod karakterističan u pravoslavnom svetu po proslavi krsne slave –

Srbi su jedini pravoslavni narod koji ima običaj da proslavlja svetitelja zaštitnika porodice odnosno doma. Dok drugi pravoslavni narodi (Rusi, Grci, Bugari…) slave imendan, dan svetitelja čije ime nose, ali to su lične, a ne porodične slave.

– Proslava slava prisutna je i kod nekih naroda nama bliskih koji su vekovima živeli sa Srbima, kao što su pravoslavni Cincari, pravoslavni Makedonci, Banatski Rumuni, a interesantno je da su slavu slavili i katolički Arbanasi (Albanci) –

Student Pravnog fakulteta Dušan Dačić napravio je veoma zanimljivu mapu rasprostranjenosti i osobenosti krsne slave kod Srba.

U intervjuu koji je Dušan dao za naš portal kaže da između prava i izrade karti vidi mnoge sličnosti. Teme kojima se bavi su raznolike, a u samoj pripremi karte učestvuje više ljudi.

– Karte koje pravim tj. teme kojima se one bave su toliko raznolike da je prosto nemoguće znati sve o njima. Zato me dosta ljudi snabdeva potrebnim informacijama- od istoričara, ekonomista, politikologa, lingvista i književnika do geografa i inžinjera. Svaka ozbiljna karta, a time mislim ona koja nema neku šaljivu tematiku, zahteva dosta vremena i truda, kao i, verujem, svaki ozbiljan posao, a izrada karti se ne razlikuje po tome od drugih veština  – .

Svuda gde ima Srba, slavi se slava. Dušanu se baš ova tema učinila kao nešto vrlo zanimljivo za kartografski prikaz, s obzirom da je slavski običaj jedan od najvažnijih običaja koji čini biće srpskog naroda.

– Dosta me je iznenadilo to koliko katoličkih plemena sa severa Albanije slavi slavu, kao i ostaci slavskog običaja u nekim dalmatinskim predelima današnje Hrvatske – rekao je Dušan.

Dušan svoje radove objavljuje na Fejsbuk stranici “Картографија” i na svom privatnom Tviter nalogu (@Duyo96), kako kaže zadovoljan je kako napreduje.

– To teče jednim svojim tokom i ne opterećujem se previše ni pozitivnim ni negativnim reakcijama. Ja to jednostavno samo radim, a sve drugo dolazi samo –

Foto: https://www.facebook.com/kartografijaD/

Na dan slave na sto se postavljaju 4 stvari: zapaljena sveća, slavski kolač, osvećeno žito i vino. Sveća predstavlja svetlost istine kojom je Hristos obasjao svet. Hleb, žito i vino predstavljaju duhovnu radost i hranu.

Nsuzivo.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments