STAN za keš – to je do nedavno bio dominantan način kupovine nekretnina u Srbiji. Međutim, ova praksa se menja i sve više građana pazari na kredit. Kupovina uz pomoć stambenih pozajmica prošle godine dostigla je najviši nivo od 2018. godine, a stručnjaci smatraju da je na to uticala stabilizacija kamatnih stopa, rast plata i zaposlenosti, ali i visoke cene stanova.
Poslednji izveštaji Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju značajno povećanje udela kupovine iz bankarske pozajmice. Lane se u drugom i trećem kvartalu u Srbiji tako pazarila trećina stanova, preciznije 33,9 i 34,5 odsto. Ako se posmatraju samo veći gradovi, onda je taj procenat kupljenih stanova uz učešće kredita još veći i kreće se 40,1 do 44,2. Poređenja radi, u trećem kvartalu 2022. udeo kupovine iz bankarske pozajmice bio 25,8 odsto, a istom tromesečju 2023. iznosio je 16,7 procenata.
Kada je u pitanju cenovno okruženje koje dodatno utiče na to da se sve veći broj kupaca okreće stambenim kreditima kao jedinom realnom modelu kupovine, Aleksandra Mihajlović sa portala „4 zida“ navodi da se oglašene cene stanova u većim gradovima i dalje zadržavaju na visokom nivou:
– U Beogradu se u proseku kreću iznad 3.300 evra po kvadratu, dok su u Novom Sadu prosečne cene oko 2.700, a u Nišu oko 1.900 evra. One su za sada stabilne, ali bez značajnijeg pada.
Prema mišljenju finansijskog konsultanta Vladimira Vasića, ovaj trend je bio očekivan. Kako navodi, ključni faktori koji su uticali na porast broja stambenih kredita su stabilizacija kamatnih stopa i očekivanja da neće više značajno rasti, zatim rast plata i zaposlenosti, ali i činjenica da su cene nekretnina ostale visoke, pa keš kupaca ima sve manje u odnosu na ukupan broj transakcija.
– Drugim rečima, kredit se polako vraća kao dominantan model kupovine, što je i prirodno za razvijenija tržišta – ukazuje Vasić.
On objašnjava da se nakon perioda visokih kamatnih stopa tokom 2023. i dela 2024, tržište postepeno prilagođava novim uslovima, a kupci ponovo počinju da koriste stambene kredite. Smatra da su i državni programi za mlade dali psihološki i tržišni impuls, jer su vratili fokus na kredit kao osnovni model kupovine prve nekretnine. Poznavaoci tržišta nekretnina, ali i sami kupci stanova i kuća su često isticali da je do nedavno keš novac bio dominantan način kupovine nekretnine.
– Veliki broj keš kupaca nisu bili mit, već realnost srpskog tržišta, ali u specifičnom istorijskom i ekonomskom kontekstu – kaže Vasić. – U Srbiji je dugo postojao nizak nivo finansijske pismenosti, zatim nepoverenje prema bankama iz devedesetih, veliki udeo gotovine i sive ekonomije, ali i kupovina stanova kao čuvanje vrednosti novca. Zbog toga je keš kupovina godinama dominirala, naročito u većim gradovima.
Međutim, kako objašnjava, situacija se poslednjih desetak godina promenila, jer je bankarski sektor postao stabilniji, kreditni proizvodi dostupniji, ali i mlađe generacije su mnogo otvorenije prema zaduživanju za rešavanje stambenog pitanja. To potvrđuju i podaci sa portala „4zida“ jer se više od četvrtine aktivnih oglasa za prodaju stanova u Beogradu odnosi na nekretnine do 150.000 evra, koje se u praksi najčešće kupuju uz pomoć stambenog kredita.
Novosti.rs
