Velika većina budućih prvaka ima neki poremećaj u govoru, podaci su logopeda i pedijatara sa poslednjih sistematskih pregleda za upis u školu.
Prema njihovoj statistici, oko 80 odsto predškolaca ne zna ili ne ume pravilno da izgovori sva slova ili imali premali fond reči za svoj uzrast.
Stručnjaci kažu da je glavni uzrok ove pojave preterano korišćenje tableta i mobilnih telefona, ali i zakasneli pregledi kod logopeda.
Pedijatar Aneta Jovanović iz Doma zdravlja “Palilula” u Beogradu ističe da se prilikom sistematskih pregleda koji deca moraju da prođu prilikom upisa u prvi razred osnovne škole primećuju brojni nedostaci i deformacije.
“Uporedni podaci sa sistematskih pregleda govore da četiri petine dece imaju neku govornu manu, bilo da ne umeju pravilno da izgovaraju slova ili da ih jednostavno preskaču. Često uočavamo i takozvano maženje kroz govor, a redovna je pojava da dete ima premali fond reči za predškolski uzrast. Ispitivali smo ovu pojavu i došli do zaključka da su za nju najviše krivi mobilni telefoni i tableti, jer deca preteranim korišćenjem ovih naprava ne vežbaju svoj govor. Takođe, i roditelji su odgovorni jer decu ne vode kod logopeda kada primete neku manu”, kaže dr Jovanović.
Logoped Mirjana Mirković iz Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju objašnjava da govorne mane i slab fond reči mogu imate ozbiljne posledice po decu kada krenu u školu.
“Potrebno je da dete jezički sistem razvije od druge do pete godine, a na logopedski pregled bi trebalo doći do treće godine. To je idealno vreme da se detetu pomogne i da se sve nepravilnosti isprave. Uglavnom su im problem slova poput č, dž, š, ž, ali i s, z, c, ć, đ. Ali glavni problem je što je poslednjih godina primetno da deca sve kasnije počinje da govore”, objašnjava dr Mirković.
Pedijatar dr Saša Milićević kaže da je situacija alarmantna jer deca sve kasnije progovaraju.
“Gledajući u telefon, deca su navikla da ćute i sve rade pokretima prstiju. Zato do treće, čak i četvrte godine sve traže pokretom ruku. Ona u tom uzrastu jedva izgovaraju reči poput “mama”, “tata”, “hajde”, što već treba da znaju sa godinu i po do dve”, objašnjava dr Milićević.
Izvor: Informer/Telegraf
