U Srbiji su trenutno aktivni skoro svi virusi. Među najzaraženijom populacijom su deca u vrtićima, deca predškolskog i školskog uzrasta.
Pedijatar i pulmolog Saša Milićević objašnjava za Espreso koji su najčešći simptomi na koje roditelji trebaju da obrate pažnju.
„Sada su aktuelni skoro svi virusi koji su u opticaju među decom. Ranije su virusi imali aktivnu sezonu i moglo se pretpostaviti kada će se oni pojaviti i koliko će prosečno trajati. Sada se to u potpunosti promenilo. U ovom periodu imamo viruse koji napadaju disajne puteve, rinoviruse i RSV viruse. Pored njih, tu je i virus koji napada usta, ruke i stopala, odnosno BRNU virus. Prisutni su i virusi boginja, varičele, kao i morbile. Stomačni virusi nikako da naprave pauzu „bar malo“. Rota, adeno i noro virus su među njima najzastupljeniji“, tvrdi dr Milićević, za naš portal.
Ukoliko vam dete ima ranice u ustima, povišenu temperaturu, malaksalost i odbijanje obroka, postoji opasnost da je zaraženo BRNU virusom.
„BRNU virus dosta plaši roditelje jer deluje dramatično kad dete ima ranice u ustima i oko njih, na dlanovima i tabanima, a ponekad i na drugim delovima tela. Skoro uvek je prisutna povišena temperatura, koju prate malaksalost i odbijanje obroka. Dete deluje nesrećno, a onda i roditelji. Odrasli retko oboljevaju. Bolest se može dobiti više puta. Lečenje praktično ne postoji jer je ovo samoizlečujuća bolest i sama prođe. Ako je prisutna povišena temperatura treba dati lekove iz grupe antopiretoka, Ibuprofena i paracetamola. Nekad se daju lokalne antibiotske masti na mestima promene na koži. Tečnost treba pojačano dati, ali da nije topla jer će dete osetiti bol na mestu ranica.Takođe ne davati limunadu i kisele sokove iz istog razloga. Može se detetu dati supa, jogurt, puding, griz i blaga blendirana hrana. Bolest vrlo retko daje komplikacije. Zaraznost je velika i obolelo dete ne treba da ide u kolektiv za to vreme. Antibiotici se ne daju jer je virus, sem ako pedijatar ne propiše u cilju sprečavanja infekcije sekundarnog tipa“, objašnjava dr Milićević.
Milićević takođe upozorava da trenutno vladaju i boginje, kao i da kada je jedno dete zaraženo boginjama, onda ono može da zarazi sve drugare u školi i čitavi kolektiv. Takođe, bolest je jako opasna za malu decu, za žene u drugom stanju, kao i za starije osobe i osobe sa slabim imunitetom.
„Male boginje su i dalje zastupljene među decom i odraslima. Stepen zaraznosti je ogroman i jedno obolelo dete može da zarazi veliki broj drugova i ceo kolektiv. Takođe, odrasli oboljevaju ako nisu preležali ili nije bilo vakcine u njihovom detinjstvu. Bolest je opasna za malu decu, trudnice, stare osobe i hronične bolesnike sa oslabljenim imunitetom. Može da izazove komplikacije u vidu upale uva, pluća i mozga.Vakcina je najbolja preventiva i velika je šteta što je izgubljen ritam davanja. U poslednje vreme to se malo ispravilo, ali još uvek značajan broj dece ostaje uskraćen za zaštitu od tri bolesti zbog stava roditelja“, kaže dr Saša Milićević i dodaje da se roditelji u letnjem periodu masovno žale i na stomačne viruse.
„Stomačni virusi su vrlo lako prenosivi i često izazivaju porodične epidemije i zaražavanje u kolektivima. Prenose se preko ruku, preko predmeta dodirnutih neopranim rukama, preko pribora za jelo, preko vlažnih peškira. Najbolja prevencija je redovna higijena ruku koja preseca lanac infekcije. Česti su u letnjem periodu i na putovanjima pa se nekad zovu putnicki prolivi. Leče se probioticima i rastvorima za nadoknadu tečnosti“, objašnjava dr Milićević.
Što se tiče alergija, one su u porastu i mogu se pojaviti kod osoba svih starosnih dobi. Najčešći simptomi su otežano disanje i kašalj.
„Sve više ljudi oboljeva od alergija. Mogu se pojaviti u svim uzrastima i kod dece i kod osoba duboke starosti. Najčešće su alergije usled udisanja alergena, zatim alergije na hranu i kontaktne alergije. Alergije se mogu manifestovati otežanim disanjem, kijanjem, svrabom očiju, ali i prolivima i osipom na koži“, tvrdi on.
Kako dodaje, roditelji moraju da budu posebno oprezni kada su alergije u pitanju i moraju ih prepoznati na vreme kod svoje dece.
„Važno je da se alergija prepozna na vreme. Odmah nakon što se prepozna alergija kod deteta treba da se započne lečenje. Kada se to uradi, onda se takvo stanje može dovesti pod kontrolu, a često i izlečiti“, objašnjava za kraj doktor.
