Teško je izabrati top tri laži u moru Đilasovih laži, ali ovo su neke od najvećih
Dragan Đilas, gazda NATO opozicije, ima dugu političku karijeru, ali ima i amneziju, pa zaboravi šta je radio, kako se ponašao, koju je politiku vodio, sa kim se sve svađao i koga je napadao.
PRVA LAŽ
Za početak, zaboravio je lider SSP kako su on i njegova Demokratska stranka uzeli gradsku vlast u Beogradu 2008. godine. Podsetimo, tada je već bio potpisan koalicioni sporazum SRS, SPS I DSS, po kojem je Aleksandar Vučić trebalo da bude gradonačelnik, a ta grupacija imala je više nego solidnu većinu u Skupštini Beograda. Sve je to i javno saopšteno.
A onda, preko noći, SPS je (što ucenama, što obećanjima) ubeđen da promeni stranu i Đilas je došao na mesto gradonačelnika, a DS je postao stožer gradske vlasti. I to sa tankom većinom od 58 odbornika, dok isti taj Đilas sada SNS spočitava da nema legitimitet sa isto toliko odbornika ili jednim manje, svejedno.
Ah, ta zaboravnost.
DRUGA LAŽ
Idemo dalje. Pripreme za izbore prošlog decembra Đilasova grupa počela je brutalnom kampanjom dezinformisanja mesecima ranije. Najpre je formirao listu na talasu nezadovoljstva građana majskim tragedijama, neosnovano targetirajući državu i vlast za nešto što je čin pomahnitalog pojedinca i što može u svakoj zemlji da se dogodi.
Đilasu, recimo, nije palo na um, posle masakra u Pragu, gradu u kome je proveo deo života i za koji je vezan biznisom, da predloži Česima da formiraju pokret „Češka protiv nasilja“, što, naravno, ni njima samima nije palo na pamet. Kao što ne bi ni bilo kome drugom u svetu, osim đilasovcima, da lešinarski koriste tragediju ogromnih razmera. Oni su, međutim, sve vreme forsirali tezu da su država i vlast krivi za tragedije u „Ribnikaru“ i Mladenovcu.
TREĆA LAŽ
Za kraj ovog spiska, koji je, kao što rekosmo, mogao da bude i višestruko duži, prisetimo se izjave Dragana Đilasa iz vremena kada je bio gradonačelnik Beograda, a koju je, zamislite, navodno zaboravio. Pa je uporedimo sa ponašanjem liste „Srbija protiv nasilja“ na protestima, kada su blokirali auto-put, gradske saobraćajnice, bolnice, škole i druge ustanove, maltretirajući dva miliona ljudi u Beogradu. A bilo ih je pritom, ponekad, tek nekoliko stotina.
– Niko ne sme da blokira grad, MUP treba da preduzme mere da spreči blokadu. Mnogi u ovoj zemlji smatraju da je normalno da blokiraju prugu, auto-put ili gradske ulice, posebno raskrsnice. To je opasno i po živote sugrađana i po normalan život. Ja sam taksistima rekao: Onog dana kada stupe u štrajk blokadom grada, više sa gradonačelnikom Beograda nemaju o čemu da razgovaraju – kazao je tada Đilas.
Na osnovu svega gore navedenog, nije teško zaključiti koliki je Đilas licemer i lažov. Najbolje o tome govore zloupotreba tragedije u političke svrhe, ali i dvostruki aršini- kada je vršio vlast govorio je jedno, sada kad je opozicija, optužuje druge za nešto što je sam radio i govori potpuno suprotno.
