Prema računici je i ove godine svinjokolj isplativiji za kućni budžet nego kupovina po jednog kilograma svinjskog mesa i suhomesnatih proizvoda jer će but i kare bez kostiju, pečenica, pršuta, slanina, čvarci i mast koštati više od 100 evra.
Trenutno najniže ili čak akcijske cene u velikim marketima koji posluju na teritoriji cele Srbije su sledeće: kilogram svinjskog buta je 790, svinjskog karea 884, pečenice 1.300, pršute 3.800, slanine 2.611, čvaraka 2.000 i masti 600 dinara, što ukupno iznosi 11.985 dinara. Novembra 2022. godine ukupna cena svih ovih artikala bila je za više od 2.000 dinara niža, odnosno, 9.600 dinara.
U isto vreme, prošle godine u ovo doba cena “žive vage” svinja težine preko 180 kilograma bila je od 260 do 280 dinara, dok su se svinje u klasi “bekon”, koje su manje telesne mase, prodavale po ceni od 280 do 300 dinara kilogram. Ovogodišnje cene “žive vage” tovljenika tek su malo više, pa svinje veće težine koštaju od 280 do 300, dok je cena onih u klasi “bekon” od 320 do 350 dinara za kilogram, pokazuju izveštaji sa stočnih pijaca.
Uoči sezone svinjokolja u Srbiji, koja tradicionalno traje do kraja novembra i početka božićnog posta, doktor stočarstva Radosav Vujić kaže da se ponovo pokazuje da je obezbeđenje mesne zimnice na ovaj način isplativije od kupovine, ali da postoji drugi problem.
“I ovogodišnji svinjokolj dočekujemo gotovo praznih obora. To su posebno odnosi na nedostatak svinja u klasi “bekon”, jer se nastavio negativni trend rasprodaje priplodnih krmača zbog niske otkupne cene i neisplativosti gajenja zbog cena stočne hrane i svih ostalih troškova proizvodnje. Broj svinja je svake godine u Srbiji minimum dva do tri procenta manji. Farme se gase gotovo svakodnevno, a kako pokazuju neke nezvanične procene, njihov broj je pao za oko 30 odsto“, kaže Vujić.
To, na žalost, potvrđuje i statistika, pa ako se posmatra stanje samo za proteklih deset godina, brojke pokazuju da je ukupan broj svinja na kraju 2013. godine u Srbiji iznosio oko 3,14 miliona, dok ih je na kraju prošle godine bilo 2,67 miliona, što predstavlja kumulativno smanjenje od više od 15 procenata.
S druge strane, samo za godinu dana cena svinjskog mesa je skočila do ranga junetine. Statistika u tom segmentu pokazuje da je prosečan rast cena svinjskog mesa 2021. godine iznosio je 19,7 odsto, lane 26,3 odsto, a do septembra ove godine 17,7 odsto! Po rečima ekonomskih analitičara, tome je kumovalo smanjenje stočnog fonda, bolest afričke kuge, te kretanje cena žive vage i svinjskog mesa na tržištu EU, odakle to meso najviše uvozimo.
Zbog toga, po rečima dr Vujića, i ovog novembra, za one građane koji imaju uslove za to, svinjokolj je daleko isplativiji od kupovine mesa i suhomesnatih svinjskih proizvoda u trgovinama ili mesarama. “Jer, od jednog tovljenika težine 150 kilograma, ako je reč o beloj svinji plemenite rase koja ima 60 mesnih jedinica, domaćinstvo može dobiti 70-80 kilograma mesa, dok je ostatak, kada se izbace iznutrice, slanina i mast.
S druge strane, vidimo u marketima da je cena slanine već preko 2.500 dinara za kilogram, čvarci su dostigli 2.000, a kilogram masti je preko 500 dinara. Čak i ako se prodaju po akcijskim cenama, svinjski but nije jeftiniji od 700, a kare bez kostiju košta više od 800 dinara kilogram. Kilogram pečenice minimalno staje 1.000, dok cena pršute ide preko 3.500 dinara kilogram, a sve su to u odnosu na period pre od godinu dana dramatična poskupljenja”, navodi sagovornik.
S druge strane, cena tovljenika od 150 kilograma iznosi 48.000 dinara, što je tek 3.000 dinara više nego lane. Na tu cenu treba dodati i 30 do 50 evra koliko iznosi usluga kasapina.
U Srbiji, kako pokazuju podaci Ministarstva poljoprivrede, proizvodnja mesa je za proteklih deset godina kumulativno porasla za 9,9 odsto i iznosi oko 29.000 tona. Međutim, rasla je i potrošnja i to za 21,7 odsto (oko 69.000 tona), pa je na taj način proširen jaz između domaće proizvodnje i potrošnje. Zbog toga, udeo uvoza je sa oko osam odsto u 2013. godini na kraju prošle godine skočio do 20 procenata.
mondo/blic
