O setu novih ekonomskih mera države, šteti koju srpska ekonomija trpi zbog blokada, izgradnji Ekspa 2027, ali i daljim planovima države za poboljšanje životnog standarda građana, Kurir je razgovarao sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije.
„Sve radimo s ciljem podizanja kvaliteta života i anuliranja negativnih posledica kriza koje se poslednjih godina neprestano smenjuju. Inflacija nam je najveći protivnik u borbi za bolji životni standard. Uhvatili smo kontinuitet u podizanju plata i penzija i u dinamici smo da do kraja 2027. godine dostignemo prosek plata od 1.400 evra, penzija i minimalne zarade od 650 evra. Ovo su mere za pravi, realan život, koje će dati najviše efekata.“
Ovo u intervjuu nedelje za Kurir govori prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali dan pre nego što će na snagu i zvanično stupiti uredba kojom će se marže velikih trgovinskih lanaca ograničiti na 20 odsto, a koja je donesena u sklopu širokog seta ekonomskih mera države, koje je ministar detaljno razjasnio u intervjuu.
Mali otkriva i na kakvu reakciju su naišli kod trgovaca, zašto je upravo Ekspo 2027 trn u oku srpskoj opoziciji, ali i da smo za novac koji smo kao zemlja izgubili zbog blokada mogli da da izgradimo i opremimo 35 škola!
Na snagu sutra stupa deo ekonomskih mera države koji se odnosi na ograničenje marži na 20 odsto u trgovini, ali priznajem da meni, kao običnom čoveku, reči kao što su „marža“, „rabat“, „euribor“ ne znače baš mnogo… Šta ova mera u praksi znači za sve građane Srbije?
– Nije potrebno ekonomsko znanje da biste znali kako manji račun u prodavnici utiče na vaš kućni budžet, posledično na život uopšte. Već 1. oktobra možemo razgovarati o mesečnim uštedama za porodicu, kada izračunamo koliko su cene prehrambenih proizvoda, kućne hemije, sredstava za ličnu higijenu bile niže, tj. kolike su uštede. Ovo su mere za pravi, realan život, koje će dati najviše efekata. A Uredbom o ograničenju marži, koju je Vlada Srbije usvojila, predviđeno je da će od sutra na rafovima svih maloprodajnih lanaca biti snižene cene do 20.000 proizvoda iz 23 kategorije. Sprovodimo u delo ovu meru, koja će biti deo seta ekonomskih mera, a koju će građani u ličnim budžetima i te kako osetiti. Cilj nam je dalje povećanje životnog standarda, jer smo analizom utvrdili da cene prehrambenih proizvoda, bezalkoholnih pića i slično u znatnoj meri diktiraju nivo inflacije i u konstruktivnoj saradnji sa trgovinskim lancima složili smo se da se to mora obuzdati. Uz dalji rast proseka plata i penzija, rast minimalne zarade, koja će već od 1. oktobra iznositi 500 evra, uz sledeće povećanje penzija od oko 12 odsto, koje će se desiti u decembru, građani će osetiti efekte odgovorne ekonomske politike, orijentisane ka njima i njihovoj dobrobiti.
U sredu ste obišli jednu trgovinu i kupili 25 proizvoda iz 23 kategorije i vaš račun iznosio je 4.991 dinar. Za koliko bi trebalo da vaš sutrašnji račun bude manji?
– Vrlo rado ću to već sutra uporediti jer želim da sve što radimo ima konkretne rezultate. Za svaku meru koju donesemo najvažniji efekat je kako se to odražava na domaćinstvo. Očekujemo sniženje cena u proseku 10, 15, 20 odsto, u zavisnosti od toga koliko je prethodno iznosila marža na određeni proizvod. Bitno je da se ne radi samo o nekolicini proizvoda već o celom asortimanu namirnica koje svi svakodnevno kupujemo.
kurir
