Od 1. marta nova pravila za domaći ajvar, pekmez, sokove

       

Mali proizvođači koji su u sklopu porodičnih domaćinstava kuvali pekmeze, slatko… mesili rezance, štrudle… sušili voće i povrće, pravili sokove… od 1. marta će morati da se drže Pravilnika Ministarstva poljoprivrede o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla.

Dokument je donet, kako je iz Ministarstva poljoprivrede navedeno, da bi se u narednom periodu pomoglo i toj grupi proizvođača jer će i za njih biti obezbeđen novac za podsticaje radi kupovine opreme.

Do sada su proizvođači poslovali kao registrovana poljoprivredna gazdinstava u prostorijama koje su izgradili po svom nahođenju u iščekivanju uslova o tome u kakvom prostoru se mogu baviti tim poslovima.

Pravilnik je sada predvideo da poljoprivredna gazdinstva registruju prostor u Centralni registar objekata, dok će i nadalje moći da robu prodaju od kuće, raznose je od kupca do kupca, prodaju na zelenim pijacama i manifestacijama i pakuju prilikom prodaje ili je nude kupcima već spakovanu. Jedino što će sada plaćati porez paušalno, oko 10.000 dinara.

Određene su i količine namirnica koje mogu proizvesti tokom godine, a koja su znato ispod onih koja su ta domaćinstva u mogućnosti da naprave. Tako je, recimo, pravilnikom naznačeno da se može najviše proizvesti 20.000 kilograma mariniranog povrća, hladno ceđenog ulja do 8.000 litara, začinskog bilja do najviše 4.000 kilograma, yemova, pekmeza, marmelade, slatkog do najviše 10.000 kilograma, testenine do 20.000 kilograma, brašna do 32.000 kilograma…

U pogledu prostorija gde se stvaraju te namirnice u Pravilniku je navedeno, između ostalog, da ulaz i izlaz za sirovine, ambalažu, gotove proizvode, zaposlene i otpad od hrane i ostale otpatke mogu biti zajedno, pod uslovom da su preduzete mere za sprečavanje unakrsne kontaminacije.

Proizvodnja različitih namirnica može se obavljati u istoj prostoriji, pod uslovom da između proizvodnih faza ili izrade različitih proizvoda ostane dovoljno vremena da se prostor očisti, opere i dezinfekuje. U istom prostoru mogu se obavljati i drugi poslovi, poput seckanja, mlevenja, omotavanja/vakuumiranja, pakovanja… ako su vremenski odvojeni od proizvodnog procesa i ako postoje i primenjuju se dokumentovane mere i postupci za sprečavanje unakrsne kontaminacije proizvoda.

Sok i pekmez od aronije iz Ade

Porodica Keler iz Ade ima 1.500 žbunova aronije i prostor gde pravi sok i pekmez već nekoliko godina, ali će sada, na osnovu Pravilnika, tačno znati da li je prostor u kojem prerađuje aroniju i kuvaju pekmez u skladu s pravilima Ministarstva za poljopirvredu.

– Izgradila sam objekat po sopstvenom nahođenju i smatram da nećemo morati naknadno ulagati da bismo prostorije prilagodila uslovima poslovanja, pošto sam pročitala Pravilnik i videla da smo se uklopili – kazala je za „Dnevnik” Šara Keler. – Doduše, sada ćemo prostor morati da upišemo u Centralni registar objekata, i plaćati porez, a prodavati i pakovati kao i do sada.

Ona je kazala da bi bilo dobro da država pomogne podsticajima jer su do sada unapređivanje proizvodnje finansirali iz svog džepa.

Namirnice se mogu skladištiti pod uslovom da su upakovane, zatvorene i jasno označene, a posuđe, pribor i oprema mogu da se čiste, peru i dezinfikuju i čuvaju u proizvodnom prostoru, pod uslovom da postoje i primenjuju se odgovarajuće procedure za sprečavanje kontaminacije. Prostor treba da ima najmanje jednu garderobu za presvlačenje radnika i najmanje jedan toalet za radnike s opremom za pranje i dezinfekciju ruku.

Proizvođači su, po Pravilniku, podeljeni u dve grupe: one koji imaju preradu na poljoprivrednom gazdinstvu i one koji to rade u objektima malog kapaciteta, opet u sklopu svoga gazdinstva-dvorišta.

Predviđa se da oni koji se bave proizvodnjom na poljoprivrednim gazdinstvima prerađuju samo svoje proizvode. Oni koji se bave i otkupom, to će morati da rade u objektima malog kapaciteta, s tim što će od ukupne proizvodnje morati da 50 odsto sirovina obezbede iz sopstvene proizvodnje, a drugu polovinu iz otkupa.

Izvor: Dnevnik

Komentari: