Građani Srbije najčešće obolevaju i umiru od kardiovaskularnih bolesti. Godišnje zbog bolesti srca i krvnih sudova izgubimo više od 50.000 ljudi ili grad veličine Zaječara, Bora, Prokuplja.
Infarkt pogađa sve mlađu populaciju, a srčani udar godišnje ima oko 15.000 ljudi. Ovaj mesec je u znaku prevencije bolesti srca.
Udruženje “Moja druga šansa” objaviće danas rezultate ankete prvi put sprovedene u Srbiji o tome koliko znamo o bolestima srca i kako živimo posle srčanog udara.
Anketu su sproveli “Moja druga šansa” i Udruženje koronarnih jedinica i kardiologa Srbije. Sprovedena je u zdravstvenim ustanovama među pacijentima koji su imali srčani udar, ali i među članovima njihovih porodica, jer ta bolest pogađa sve.
Ivan Tojagić iz “Moje druge šanse” ističe da je anketirano oko 1.000 ljudi. Upozorava to što je anketa pokazala da se većina pacijenata kada izađe iz bolnice o tome kako da nastavi život informiše na internetu.
“Šezdeset četiri odsto anketiranih kaže da bi bilo dobro da se napravi savetovalište, kol-centar, edukativni centar, gde bi se okupljali, razmenjivali iskustva, gde bi dolazili lekari, nutricionisti, fitnes treneri koji bi ih upućivali kako da nastave sa životom”, rekao je Tojagić.
Problem je i što se veliki broj pacijenata kasno javi, zanemaruju simptome i onda ne stignu na vreme na intervenciju.
Trećina pacijenata koristi antitrombocitne lekove, a četvrtina statine.
“Većina ih uzima o svom trošku. Ti lekovi koštraju preko 5.000 dinara. Primarni zadatak nam je da nađemo rešenje sa državom kako bismo im omogućili da lekove koriste o trošku države”, istakao je Tojagić.
Prof. Goran Davidović sa Klinike za kardiologiju Kliničkog centra “Kragujevac” jutros je završio dežurstvo. Poslednji infarkt dogodio se u 4.30, u pitanju je 85-godišnji pacijent koji se javio lekarima na vreme. Mađutim, pacijenti su sve mlađi.
“To je borba sa vremenom i kašnjenje sa lečenjem skraćuje život. Ako zakasne jedan minut to je 12 dana života, 33 minuta je godinu dana života manje”, poručio je Davidović.
Izvor: RTS
