Na današnji dan, 40 dana posle Vaskrsenja, crkva obeležava Vaznesenje Gospodnje, u narodu poznato kao Spasovdan. Ovaj praznik ne pada na fiksan datum, već se uvek slavi u šesti četvrtak nakon Uskrsa, čime se zaključuje period vaskršnje radosti i učvršćuje vera u Hristovo božanstvo.
Ali jedno pitanje svake godine iznova zbunjuje mnoge vernike: kako se zapravo čestita Spasovdan?
Čestitanje koje nosi smisao praznika
Za razliku od praznika kao što su Vaskrs („Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse“) ili Božić („Mir Božji – Hristos se rodi“), Spasovdan ne nosi formalizovani pozdrav koji je deo liturgijskog kanona. Ipak, u narodnoj tradiciji i duhovnom govoru postoje izrazi koji se prenose generacijama i imaju posebno značenje.
Najčešće se koriste sledeće čestitke:
„Spasi Bog!“
„Na spasenje i zdravlje!“
„Spasovdan vam na spasenje došao!“
„Sveti Spase, spasi duše naše.“
U starijoj tradiciji: „Na spasenje Hristovo, daj Bože.“
Ove reči nemaju samo formu pozdrava – one predstavljaju molitvenu nadu, iskaz vere u božansku zaštitu i spasenje duše, što je upravo temelj simbolike ovog praznika.
Šta zaista znači Spasovdan?
Prema Novom zavetu, Hristos se četrdeset dana nakon Vaskrsenja vazneo na nebo pred svojim učenicima, i time pokazao da je pobedio smrt i da pripada božanskom carstvu. U tim danima nakon vaskrsenja, govorio je svojim apostolima o tajnama Carstva nebeskog i pripremao ih za silazak Svetog Duha, koji će se dogoditi deset dana kasnije na Duhove (Silazak Svetog Duha na apostole).
U pravoslavlju, Spasovdan je jedan od deset najvećih Gospodnjih praznika, i obeležava se liturgijski kao potvrda vere u večni život i obećanje da će Hristos „takođe doći“ – u drugom dolasku.
„I kad to reče, podiže se njima naočigled i uze ga oblak ispred očiju njihovih“ (Dela apostolska 1:9)
Narodni običaji i simbolika trpeze
Spasovdan je u mnogim delovima Srbije i krsna slava. Beograd ga slavi kao svoju gradsku slavu, zbog verovanja da je upravo na taj dan grad bio spašen od turske najezde.
Karakteristična za slavsku trpezu su:
jagnjetina – kao simbol nevine žrtve i Hristove čistoće
jagode – kao prvo voće posle Vaskrsa i znak obnove života
cicvara – tradicionalno jelo koje se vezuje za slavu i blagostanje
Obavezno se lomi slavski kolač, sipa se vino u čast Hrista Spasitelja, a uz trpezu se izgovara molitva Svetom Spasu za zdravlje, mir i oproštaj.
Moliti se danas ima posebnu snagu
Na ovaj dan se veruje da molitve izgovorene iskreno imaju posebnu snagu – jer Hristos, koji je tada uzašao, čuje svaki vapaj i molbu. Zato se ujutru pali sveća, ide na liturgiju, i izgovara:
„Gospode Isuse Hriste, koji si se danas vazneo, spasi mene grešnog i primi me u večnu radost svoje slave.“
Ovo nije dan za težak rad, rasprave ili žalbe. Spasovdan se provodi u tišini, molitvi, sabranju i zahvalnosti.
Zablude koje treba izbeći
Ne čestita se kao Uskrs – pozdrav „Hristos vaskrse“ ne važi više nakon ovog dana
Ne čestita se „srećan praznik“ bez smisla – važno je da se zna simbolika praznika, jer se ne slavi dan, već događaj koji je stub hrišćanske vere
Ne koristi se izraz „srećna slava“ za one koji slave – pravilno je reći: „Neka vam Spasovdan donese zdravlje, spasenje i blagoslov.“
Čestitajte Spasovdan dušom, ne frazom
Spasovdan nije samo prilika da se pošalje poruka ili SMS, već da se pomisli na večnost, veru, oproštaj i nadu. Prava čestitka je ona koja dolazi iz razumevanja šta ovaj dan znači – jer kad se kaže „Spasi Bog“, to nije samo rečenica. To je poziv za večni mir.
ona.rs
