Prema Zakonu o ozakonjenju objekata, koji je na snazi od 2015. godine, određeni objekti su isključeni iz procesa legalizacije. Ove promene ostaju relevantne i u tekućoj godini, jer je zakonom predviđeno da objekti koji nisu u skladu sa određenim kriterijumima neće biti legalizovani, već će biti uklonjeni.
Koji su to objekti koji se ne mogu legalizovati?
Postoji nekoliko kategorija objekata koji su izuzeti od legalizacije. U nastavku su navedeni ključni faktori:
- Objekti izgrađeni na zemljištu koje nije u vlasništvu investitora: Ukoliko je objekat izgrađen na tuđem zemljištu, bilo da je to privatno ili državno zemljište, legalizacija nije moguća. To je osnovni uslov koji se mora ispuniti kako bi se započeo proces legalizacije.
- Objekti izgrađeni u zaštićenim područjima: Svaka izgradnja u zaštićenim prirodnim područjima, kao što su nacionalni parkovi, ekološke zone ili druga zaštićena područja, automatski isključuje mogućnost legalizacije. Ovaj zakonski okvir osigurava očuvanje prirodnih resursa.
- Objekti izgrađeni na javnom zemljištu: Ako je objekat izgrađen na zemljištu koje je u vlasništvu države ili lokalne samouprave, legalizacija nije moguća. Javno zemljište nije moguće koristiti za privatnu gradnju bez odobrenja, što znači da takvi objekti ne mogu biti legalizovani.
- Objekti izgrađeni na opasnim lokacijama: Građevine koje su smeštene na klizištima, opasnim terenima ili u neposrednoj blizini objekata koji predstavljaju rizik, takođe se ne mogu legalizovati. Bezbednost stanovništva je prioritet, te je jasno da objekti u nesigurnim područjima ne mogu biti ozakonjeni.
- Objekti izgrađeni bez potrebnih dozvola: Ukoliko objekat nije izgrađen u skladu sa važećim urbanističkim planovima ili bez potrebnih građevinskih dozvola, legalizacija nije moguća. Ovo se odnosi i na objekte koji su izgrađeni u suprotnosti sa zakonodavstvom koje reguliše gradnju.
Proces legalizacije:
Za sve objekate koji ispunjavaju uslove za legalizaciju, potrebno je dostaviti odgovarajuću dokumentaciju. Međutim, proces legalizacije može biti dug i zahteva puno strpljenja. Prvo, vlasnik objekta mora dokazati svoje vlasništvo nad zemljištem, a zatim podneti zahtev za legalizaciju sa kompletnom dokumentacijom. Rok za dostavu svih potrebnih dokumenata je obično 30 dana.
Taksa za legalizaciju:
Taksa za legalizaciju zavisi od vrste i površine objekta. Na primer, taksa za legalizaciju stambenih objekata do 100 m² iznosi 5.000 dinara, dok za objekte veće od 300 m² može dostići 50.000 dinara. Za poslovne objekte, takse mogu biti mnogo veće, zavisno od površine i namene objekta.
Iako legalizacija bespravno izgrađenih objekata u Srbiji i dalje predstavlja realnu mogućnost, veoma je važno da vlasnici budu upoznati sa zakonskim ograničenjima. Objekti koji su izgrađeni na nepravilnim lokacijama ili bez potrebnih dozvola neće biti legalizovani. Vlasnici nekretnina koji žele da legalizuju svoje objekte treba da se konsultuju sa nadležnim organima ili stručnjacima kako bi bili sigurni da ispunjavaju sve uslove za legalizaciju.
Ukoliko objekat ispunjava sve uslove, postupak legalizacije može da bude uspešno završen, a vlasnici će moći da uživaju u bezbednoj i zakonitoj imovini.
Kurir/Mondo
