Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas na konferenciji povodom obeležavanja Međunarodnog dana biodiverziteta da je strateški prioritet Srbije očuvanje prirode, kao i da je ove godine opredeljeno 730 miliona dinara za očuvanje zaštićenih područja, kao i dodatnih 300 miliona dinara za podršku lokalnim samoupravama na čijoj se teritoriji nalaze zaštićena područja.
„U poređenju sa brojem vrsta koje naseljavaju Evropu, Srbija za pojedine taksone ima izuzetno visok udeo biodiverziteta.
Svedoci smo da klimatske promene, prekomerno korišćenje prirodnih resursa i gubitak staništa sve više ugrožavaju ekosisteme i zato Srbija zaštitu prirode postavlja kao jedan od svojih strateških prioriteta i u tom pravcu deluje kontinuirano i odlučno“, rekla je Pavkov.
Navela je da je Srbija dom velikog broja retkih i endemskih vrsta od izuzetnog regionalnog i međunarodnog značaja.
S tim u vezi, kazala je da je u prethodnom periodu proglašeno skoro 500 zaštićenih područja što čini trenutno 10,73 odsto teritorije Srbije pod zaštitom.
„Iz godine u godinu povećavamo izdvojena sredstva za očuvanje zaštićenih područja.
Ove godine smo opredelili 730 miliona dinara, kao i dodatnih 300 miliona dinara za podršku lokalnim samoupravama na čijoj se teritoriji nalaze zaštićena područja.
Paralelno sa tim radimo na unapređenju zakonodavnog okvira i jačanju svesti da je očuvanje prirode zajednička odgovornost svih nas“, rekla je Pavkov.
Dodala je da je nedavno predstavljen i program zaštite prirode sa akcionim planom što pokazuje da Srbija aktivno učestvuje u sprovođenju globalnih ciljeva za očuvanje biodiverziteta i u tom pravcu dosledno gradi i svoju politiku i prava za delovanje.
Ukazala je da je Vlada Srbije utvrdila nacionalne ciljeve za sprovođenje Evropskog globalnog okvira za biodiverzitet koji seoslanja na Kunming-Montrealski globalni okvir, čime je Srbija potvrdila svoju posvećenost očuvanju prirode i odgovornost prema budućim generacijama, ali i jasno pokazala spremnost da aktivno doprinosi zajedničkim globalnim naporima.
„Ovi ciljevi obuhvataju obnovu ekosistema, jačanje sistema zaštićenih područja, očuvanje ugroženih vrsta, održivo korišćenje prirodnih resursa i borbu protiv invazivnih vrsta.
Oni nisu samo administrativni okvir, već suštinski korak ka očuvanju prirodnog bogatstva Srbije, naših šuma, reka, planina i celokupnog živog sveta. Sve to je ujedno i nastavak naših obaveza u okviru Konvencije UN o biološkoj raznovrsnosti, uz kontinuirano jačanje ekološke mreže“, rekla je Pavkov.
Istakla je da početak novog projekta za identifikaciju područja „Natura 2000“ koji se realizuje uz podršku pretpristupnih fondova Evropske unije, ohrabruje kada je reč o očuvanju prirode.
„Važno je da se svi uključimo i delujemo kao jedan, samo tako možemo dati pun doprinos očuvanju prirode i biodiverziteta. Nastavljamo sa jačanjem ekološke mreže primenom inovativnih i ‘nature-based solution’ rešenja“, rekla je Pavkov dodajući da će u narednom periodu biti veći fokus na ono što je suština za zaštitu biodiverziteta i zaštićena područja.
„To su dve stvari. Prvo ćemo raditi intenzivno na promeni upravljača zaštićenih područja, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Druga stvar, radićemo intenzivno na promeni korisnika ribarskih područja“, rekla je Pavkov.
Istakla je da očuvanje biodiverziteta nije samo stručni zadatak, niti je politika jedne vlade ili jedne institucije, već je to vrlo kompleksan odnos prema životu i prema nasleđu koje se ostavlja budućim naraštajima.
„Priroda ne govori glasno, ali govori vrlo jasno. Svakog dana nam daje mnogo više nego što mi često primećujemo, ali i mnogo više nego što joj uzvraćamo. Na nama je ne samo da je čujemo, već i da je razumemo, a da to razumevanje pretočimo u odgovorna i održiva dela.
Priroda sve pamti i uvek zahvalno vraća i zato srećan nam Međunarodni dan biodiverziteta“, poručila je resorna ministarka koja predvodi nacionalne napore Srbije u usklađivanju sa evropskim i globalnim ciljevima u oblasti zaštite prirode i biodiverziteta.
Pavkov je ukazala da je biodiverzitet snažna i dragocena mreža koja povezuje sva živa bića i jedan od najvažnijih pokazatelja bogatstva i očuvanosti prirode zemlje.
„Međunarodni dan biodiverziteta je prilika da se podsetimo koliko je priroda dragocena, ali i koliko je naša odgovornost prema njoj, kako bismo je svojom brigom i odgovornim ponašanjem sačuvali i za sve generacije koje dolaze.
Očuvanje biodiverziteta ne ostvaruje se samo kroz međunarodne sporazume, već pre svega ovde, u našim zaštićenim područjima, i u svakodnevnim odlukama i postupcima. Ove godine svojim sloganom nas poziva da delujemo lokalno, za širi globalni uticaj. Naša priroda je deo našeg nacionalnog identiteta, ali i evropske i svetske prirodne baštine“, rekla je Pavkov.
Stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji Jakup Beriš izjavio je da se moraju ubrzati napori kako bi se odgovorilo na alarmantan pad prirodnih resursa koji ugražava milione vrsta i živote milijardi ljudi. „Biodiverzitet predstavlja živu mrežu koja održava čovečanstvo. Srbija je bogata biodiverzitetom.
Njene šume, travnjaci i močvarna područja dom su izuzetno raznovrsnih vrsta i staništa od evropskog značaja, ne samo za Srbiju. Zdravi ekosistemi ovde podržavaju sigurnost vodosnabdevanja, poljoprivredu, energetsku otpornost, turizam i javno zdravlje, kao i mnoge druge oblasti.
Očuvanje vrsta i njihovih staništa nije samo pitanje prirode i životne sredine; to znači zaštitu izvora prihoda i jačanje ekonomije“, rekao je Beriš. Istakao je da zaštita biodiverziteta nije trošak, već ulaganje u otporniju, konkurentniju i inkluzivniju budućnost. „Prelazak na ekonomiju pozitivnu prema prirodi može podstaći investicije i smanjiti dugoročne ekonomske rizike.
Ulaganjem u rešenja zasnovana na prirodi, zaštićena područja i održivo upravljanje zemljištem, Srbija može ojačati otpornost na poplave, suše, toplotne talase i degradaciju zemljišta“, rekao je Beriš.
Ukazao je da je UNDP tokom proteklih godina podržao 42 lokalne inicijative za biodiverzitet koje doprinose obnovi i revitalizaciji ključnih ekosistema u zaštićenim područjima kao što su Nacionalni park Tara, Fruška gora i klisura reke Gradac.
„Gledajući unapred, nastavićemo da gradimo na ovim rezultatima. Nedavno smo pokrenuli novu inicijativu za obnovu i povezivanje staništa zajednica.
Time će biti prošireni napori za obnovu travnjaka, močvarnih područja i starih šuma, uz unapređenje ekološke povezanosti među staništima.
Pomažemo Srbiji i u izradi plana finansiranja biodiverziteta za koji verujemo da će pomoći u obezbeđivanju održivih, dugoročnih ulaganja u prirodu i integraciji biodiverziteta u nacionalno ekonomsko planiranje“, rekao je Beriš.
Istakao je da je UNDP spreman da nastavi da podržava Srbiju u jačanju institucionalnih kapaciteta, podsticanju inkluzivnog učešća svih zainteresovanih strana i razvoju inovativnih rešenja „Još uvek ima vremena da zaustavimo gubitak biodiverziteta, iskoristimo to vreme na najbolji mogući način i postarajmo se da prirodno nasleđe Srbije nastavi da podržava ne samo sadašnje, već i buduće generacije“, zaključio je Beriš.
Šef beogradske kancelarije ambasade Jermenije Hajk Hemćijan pročitao je govor ambasadora Jermenije za Srbiju Ašota Hovakimijana koji je poručio da biodiverzitet nije samo tema o životnoj sredini o kojoj se raspravlja u specijalizovanim forumima, već je on direktno povezan sa prehrambenom sigurnošću, javnim zdravljem, otpornošću na klimatske promene, održivim razvojem i kvalitetom života budućih generacija.
Govoreći o 17. sastanku Konferencije strana Konvencije o biološkoj raznovrsnosti – CBD COP17, čiji će domaćin u oktobru biti glavni grad Jermenije – Jerevan, Hemćijan je rekao da je Jermenija posvećena inkluzivnosti, transparentnosti, kontinuitetu i konstruktivnom multilateralnom angažovanju.
Dodao je da će u susret COP17 u Jerevanu 16. oktobra biti organizovan Samit lidera o biodiverzitetu pod nazivom „Lideri za prirodu“, a njegova svrha je da pitanja biodiverziteta i zaštite prirode podigne na najviši politički nivo u trenutku kada se međunarodna zajednica suočava sa brojnim konkurentskim krizama i geopolitičkim tenzijama.
Naveo je da se očekuje da samit bude završen usvajanjem političke deklaracije usmerene ka budućnosti, kojom će biti potvrđena posvećenost očuvanju, obnovi i održivom upravljanju biodiverzitetom, uz jačanje saradnje između vlada i svih zainteresovanih strana.
„Međunarodna agenda biodiverziteta danas se nalazi u odlučujućem trenutku.
Globalna zajednica je već usvojila ambiciozne obaveze, međutim, glavni izazov pred nama jeste sprovođenje tih obaveza.
Jedna od centralnih komponenti COP17 biće prva globalna revizija kolektivnog napretka u sprovođenju Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal. Ovaj proces će proceniti postignuća, identifikovati nedostatke i izazove i pomoći u usmeravanju budućih aktivnosti.
Jermenija snažno veruje da ovaj proces mora ostati inkluzivan i participativan“, rekao je Hemćijan. Istakao je da upravljanje biodiverzitetom ne može uspeti samo kroz napore vlada, već ono zahteva smisleno uključivanje naučnika, civilnog društva, mladih, privatnog sektora, autohtonih naroda i lokalnih zajednica, kao i međunarodnih organizacija.
„Današnji događaj u Srbiji sam po sebi predstavlja važan podsetnik da globalno upravljanje životnom sredinom počinje lokalnim inicijativama i lokalnim partnerstvima.
Nijedan međunarodni okvir ili deklaracija ne mogu uspeti bez konkretnih akcija na nacionalnom i lokalnom nivou. U tom smislu, angažovanje Srbije i njen aktivan put ka COP17 od izuzetnog su značaja.
Jermenija veoma ceni saradnju sa Srbijom, agencijama Ujedinjenih nacija i svim međunarodnim partnerima u ostvarivanju zajedničkih ciljeva zaštite biodiverziteta i održivog razvoja“, rekao je Hemćijan.
Ambasadorka Švedske Šarlota Samelin rekla jeda je važno da budemo međunarodno posvećeni ostvarivanju konkretnih rezultata na lokalnom nivou i kroz partnerstva kada je reč o očuvanju biodiverziteta.
„Put Srbije ka COP17 nije samo pitanje učešća, već i pozicioniranja zemlje kao države koja svoje obaveze prevodi u praktična i skalabilna rešenja koja donose stvarne i merljive rezultate. Veoma smo zadovoljni što smo dugogodišnji partner Srbije na ovom putu i što iz prve ruke svedočimo dobrom radu i napretku koji se ostvaruje u Srbiji.
Mislim da je tokom godina naša razvojna saradnja u ovoj oblasti doprinela jačanju institucija, unapređenju politika i efikasnijem očuvanju biodiverziteta“, rekla je Samelin.
Ukazala je da Švedske pomaže Srbiji u jačanju ekonomskih osnova aktivnosti usmerenih na zaštitu biodiverziteta u Srbiji, kao i kroz EU za Zelenu agendu u Srbiji, navodeći da je veoma raduje konkretan napredak koji je vidljiv.
„Podrška Švedske u Srbiji prevazilazi oblast močvarnih područja.
Mi šire doprinosimo očuvanju biodiverziteta, jačanju institucija i saradnji među različitim akterima.
Ono što povezuje sve ove napore jeste zajedničko razumevanje da trajni rezultati zavise od snažnih partnerstava i osnaživanja onih koji su najbliži ekosistemima koje želimo da zaštitimo“, rekla je Samelin.
Konferenciju pod nazivom „Od lokalnih inicijativa do globalnog uticaja – Srbija na putu ka CBD COP17“ organizovalo je Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i tima UN-a u Srbiji u zgradi UN.
Cilj konferencije je da sagleda napredak Srbije u očuvanju biološke raznovrsnosti u susret 17. Konferenciji UN o biodiverzitetu koja se održava oktobru u Jermeniji.
Filmovi „Zašto budućnost Srbije zavisi od zaštite biodiverziteta“, „Očuvanje vlažnih staništa širom Srbije“ prikazani su na ovoj konferenciji.
Na konferenciji su održane panel diskusije na kojima su predstavnici međunarodnih organizacija, nacionalnih institucija, kompanija, civilnog sektora, kao i upravljači zaštićenih područja razgovarali o značaju partnerstava i ulozi privatnog sektora u zaštiti prirode.
Fokus konferencije su bile i lokalne akcije koje doprinose globalnim ciljevima, uspešne inicijative za očuvanje vrsta i njihovih staništa koje su već sprovedene u Srbiji, pitanja unapređenja upravljanja zaštićenim područjima, kao i načina za obezbeđivanje dodatnih finansijskih sredstava za zaštitu životne sredine.
Na panelu o sprovođenju Globalnog okvira za biodiverzitet u Srbiji – partnerstva za prirodu govorili su načelnica odeljenja za biodiverzitet u Ministarstvu zaštite životne sredine Jelena Dučić, predstavnica Švedske međunarodne razvojne agencije Tita Lasila, finansijski ekspert BioFin projekta Aca Ilić, projektni koordinator za Zapadni Balkan u Programu UN za životnu sredinu Iskra Stojanova i ispred projekta NATURA 2000 finansiran od strane EU Aleksandar Maksimović.
Na panelu o ulaganju prirodu – finansiranje zaštite i obnove biodiverziteta govorili su viši saradnik za zaštitu prirode u Nacionalnom parku Tara Marijana Josipović, samostalni stručni saradnik za zaštićena područja i zaštitu životne sredine u JP „Vojvodinašume“ i Specijalnom rezervatu prirode „Obedska bara“ Ivana Vasić, upravljač zaštićenog područja u Specijalnom rezervatu prirode „Kraljevac“ Aleksandar Sarmeš, samostalni referent za zaštićena područja i životnu sredinu u JP „Vojvodinašume“ i Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“ Ivana Lozjanin i menadžer održivog razvoja u IKEA SEE Aldo Lele.
tanjug
