Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je danas da sprovodi prvi nacionalni popis bregunica (Riparia riparia) i poziva građane da se pridruže tako što će do kraja juna dostaviti podatke ukoliko su videli ove laste koje žive u kolonijama, gnezdeći se u karakterističnim rupama koje kopaju u vertikalnim odsecima zemlje.
Ovaj popis je organizovan da bi se prvi put precizno utvrdio broj aktivnih kolonija i brojnost gnezdeće populacije, čime bi se omogućilo preciznije praćenje trenda brojnosti u narednom periodu i predlaganje aktivnih mera zaštite gde je potrebno.
„Pozivamo građane da nam pomognu da pronađemo što više aktivnih kolonija bregunica. Potrebno je samo da nam pošalju tačnu lokaciju i fotografiju tih karakterističnih odseka sa rupama u kojima one žive, a kasnije će popisivači obići prijavljene lokacije i posebnom metodologijom utvrditi broj parova“, pojašnjava Jelena Nikolić Antonijević, koordinatorka popisa.
Kako dodaje, teško je ne primetiti te zemljane zidove pune rupa u koje bregunice uleću i izleću.
“Pozivamo sve koji provode vreme u prirodi, pored vodenih površina, da obrate pažnju i jave nam ukoliko ih vide“, rekla je ona.
Tačna lokacija i fotografija kolonija bregunica mogu se slati do kraja juna na imejl: jelena.nikolic.antonijevic@pticesrbije.rs.
Popis se sprovodi u okviru projekta izrade prvog nacionalnog Atlasa ptica gnezdarice Srbije, finansiranog od strane Evropskog saveta za popis ptica (EBCC) kroz Fond malih grantova za monitoring (SGF).
Od pet vrsta lasti, koliko ih se gnezdi u Srbiji, bregunica spada u one manje poznate jer se, za razliku od svojih rođaka – gradske i seoske laste – ne gnezdi na objektima koje je čovek napravio, što ne znači da su skrovita i teško uočljiva vrsta.
Naprotiv, bregunice se udružuju u kolonije koje mogu brojati i nekoliko hiljada parova, objašnjava se u saopštenju.
Njihove gnezdilišne navike su izuzetno interesantne: gnezde se u rupama koje kopaju u strmim zemljanim i peščanim odsecima pored reka, jezera, puteva, veštačkih kopova.
Na kraju tunela, koji je u proseku dug oko 60 cm, kopaju malu prostoriju prečnika oko 15 cm u kojoj će na sloju od vlati trava, krzna i paperja, ženka položiti pet do šest jaja.
Gnezde se od polovine maja, nakon što dolete iz Afrike gde provode zimu.
Bregunice naseljavaju prvenstveno doline velikih reka i stajaćih voda, gde postoje povoljni uslovi za njihovu ishranu i gnežđenje, a najbolja gnezdilišta su uz Dunav, Tisu, Savu, Moravu i Drinu.
Gotovo 40 odsto nacionalne populacije se nalazi uz Dunav.
Ugrožene su nestankom uslova potrebnih za njihovo gnežđenje, pre svega izgradnjom obaloutvrda i drugim radovima na našim rekama.
Dodatno, ugrožava ih i upotreba pesticida duž rečnih tokova jer su bregunice izuzetni insektolovci koji love u letu, pri čemu jedna lasta može da pojede i do 1.000 insekata na dan.
Na osnovu podataka iz Mađarske, poznato je da je vrsta u Panonskoj niziji doživela ogroman pad brojnosti od preko 70 odsto u poslednjih 40 godina, pa se sumnja da je do pada brojnosti došlo i u Srbiji.
tanjug.rs
