Branislav Ivković, istaknuti član SPS i deo vrha vlasti u vreme Slobodana Miloševića, umro je u Beogradu.
Tim povodom oglasila se na mrežama nekadašnja TV voditeljka Biljana Popović koja je s njim bila u braku.
Ona je na svom Instagramu napisala sledeće i od njega se oprostila ovim rečima:
– „Borio se nadljudski, a otišao je tiho, uz muziku koju je voleo i sve nas koji smo sa njim živeli svaki sekund ludačke borbe. T
eško da ću ikada u ovom mom životu sresti takvog borca sa nesagledivom energijom. Ustajao je i onda kada niko više nije verovao da može.
Govorio je da je Robokop – i bio je. Čovek koji se vraćao onda kad su ga svi već upisali u statistiku. Vraćao se iz pet, šest, deset padova.
Učio da hoda više puta nego što drugi ustanu u životu. Prkosio prognozama, bolu, sudbini, statistikama, hirurgu i medicini. Njegov prkos je bio zapravo vanvremenska snaga, nešto što nikada više neću videti u takvom obliku.
On je Robokop jer je bio jači od svojih granica- napisala je i dodala:
– Jer nije znao da odustane, jer je nosio volju kakvu lekari nisu mogli ni da objasne. Jer je bio sila, čovek koji je gurao napred i onda kad se sve raspadalo.
– „Živeli smo svaki sekund te nezamislive borbe i nesalomive energije, srećno, dostojanstveno i preteško. Bane je bol pretvarao u snagu, a nepravdu u hrabrost. Pravdi se nadao i u nju je verovao. Koliko god puta da ga je medicina ispratila, on se vraćao i prkosio zakonima života.
Bane živi, i živeće, dok god mi dišemo i dok nosimo njegov trag.
Mesto i vreme sahrane objavićemo naknadno“, napisala je Popovićeva.
Branislav Bane Ivković (Bijeljina, 7. avgust 1952 – Beograd, 20. novembar 2025) bio je srpski političar i univerzitetski profesor, poznat po naučnom radu u oblasti građevinarstva i dugogodišnjoj političkoj aktivnosti. Preminuo je 20. novembra posle duge i teške bolesti, u Beogradu.
Biografija i rad na fakultetu
Rođen je u Bijeljini, gde je završio gimnaziju. Studije građevinarstva upisao je u Beogradu i tu je diplomirao 1979. godine. Magistrirao je 1983, a doktorsku disertaciju iz oblasti optimizacije pouzdanosti proizvodnih sistema u građevinarstvu odbranio je 1988. godine.
Tokom 1985. i 1989. boravio je na Imperial College in London kao stipendista, što je imalo veliki uticaj na njegov naučni rad.
Tokom 1985. i 1989. boravio je na Imperial College in London kao stipendista, što je imalo veliki uticaj na njegov naučni rad.
Profesionalnu karijeru je započeo u građevinskom preduzeću Napred, a zatim se vratio na Građevinski fakultet, gde je napredovao od asistenta do redovnog profesora. Predvodio je odsek za menadžment i upravljanje u građevinarstvu i dva puta bio izabran za prodekana. Objavao je više udžbenika i pedeset pet naučnoistraživačkih radova, a deo je predstavljen u međunarodnim časopisima. Govorio je engleski, a služio se nemačkim i ruskim jezikom.
Politički angažman
U politiku je ušao 1992. godine učlanjenjem u Socijalističku partiju Srbije. U okviru SPS obavljao je više značajnih funkcija: bio je predsednik Beogradskog odbora, član Izvršnog odbora i član Glavnog odbora. U saveznoj skupštini bio je poslanik u Veću građana.
U Vladi Srbije obavljao je dve ministarske funkcije. Od 1994. godine bio je ministar za urbanizam, a od 1998. ministar za nauku i tehnologiju. Oba puta u vladama koje je vodio Mirko Marjanović.
Bio je jedan od pregovarača SPS sa novim vlastima tokom događaja koji su prethodili hapšenju Slobodana Miloševića u aprilu 2001. godine.
Zbog sukoba unutar stranke smenjen je sa funkcija pre isteka mandata. Ipak, 2001. godine izabran je za sekretara Izvršnog odbora, uprkos protivljenju Miloševića. U aprilu 2002. isključen je iz SPS. Nakon toga je pokušao da se politički osamostali, kandidovao se za predsednika Srbije 2002. godine, osnovao Socijalističku narodnu stranku i ponovo učestvovao na predsedničkim izborima 2004. godine.
Privatan život
U prvom braku bio je oženjen Bosiljkom, sa kojom ima četvoro dece, tri ćerke Ivanu, Milanu i Draganu, i sina Luku. Drugi put se oženio 2005. godine TV novinarkom Biljanom Popović i sa njom ima ćerku Jovanu.
24sedam
