Svih devetoro stradalih u masakru u OŠ „Vladislav Ribnikar“ na čelu sa čuvarom velikog srca bili su jedinstveni na svoj način. Gimnastičarka Bojana, hip-hoperka Ana, slikarka Mara, budući kardiolog Adriana, odbojkašica Ema, balerina Katarina, buduća modna kreatorka Angelina, pijanista Andrija, fizičarka Sofija i vatreni simpatizer beogradskog kluba „Partizan“ Dragan. Svako od njih imao je velike snove, verovao je da će sutra biti bolji nego što je bio juče. Čvrsto su se uzdali da će uspeti u svojim misijama. Tog 3. maja krenuli su u školu uzbuđeni oko fotografisanja za almanah, a roditelji su ih ispratili ni ne sluteći da će taj poljubac ili zagrljaj biti poslednji. Od tada, ostalo im je da žive sa bolom i sećanjima na ono što ih podseća na njihove najbliže.
Dragan Vlahović (53), školski čuvar
Bio je najmlađe dete u porodici. Pre nego što se zaposlio u školi radio je kao radnik obezbeđenja u ambasadama. U Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ proveo je skoro deset godina. Svaki dan je na ulazu, obučen u teget uniformu, dočekivao đake i svakog od njih je znao po imenu. Sa dečacima je razmenjivao sličice fudbalera. On je voleo decu, a i ona su volela njega.
– Dragi čika Dragane, nedostajaće mi svako tvoje dobro jutro, svaki tvoj osmeh, svi naši mali razgovori, naše skupljanje sličica, moje bežanje sa časova. Kad dođem u školu ti uvek obezbediš da mi dan bude radostan, uvek me oraspoložiš koliko god ja bila tužna… Ali sada tebe nema više da me tešiš. Volela bih da me vidiš kada uspem. Tvoja Tara – napisala je u Knjizi žalosti jedna od učenica.
Osim velike ljubavi prema deci, voleo je i „Partizan“.
– Dočekivao je decu na upisu u školi. Prvo pitanje mu je uvek bilo: „Za koga navijaš?“. Ako dete kaže: „Partizan“, on odgovara: „Baci kosku“. Ako kaže: „Zvezda“, on mu uzvrati: „Hajde, pitaću te za dva meseca opet, bićeš ti moj vatreni navijač“, ispričala je za BBC Radica Vlahović Jovičić, Draganova sestra.
Bojana Asović (11), odeljenje V/2
Devojčica braon kose i očiju, sa osmehom od uva do uva, plenila je svojom dobrotom. Bila je kreativna i brižna, i umela je savršeno da crta.
– Svet boja je bio njen svet u kome je uživala, rekla je njena učiteljica Jelica Vasiljević. Volela je kvizove, omiljeni joj je bio „Slagalica“. Bila je perfektna u igrama Slagalica, Moj broj i Asocijacije. Omiljeni predmet joj je bio francuski, a trenirala je gimnastiku.
Ana Božović (11), odeljenje V/2
Hip-hoperka koja je bila veselo i neopterećeno dete. Uvek je širila sreću i ljubav prema drugima. Borila se za pravdu i stalno je štitila slabije od sebe. Bavila se tekvondoom, umela je da stoji na glavi i živela je okružena ljubavlju brata i roditelja. Imala je karakter, jak i dobar. Bila je vrlo odlučna. Ako nekome padne lopta na drvo, Ana je bila prva koja će da se popne da je spusti. Želela je da se igra i da se druži.
Mara Anđelković (13), odeljenje VII/2
Ima stariju sestru i mlađeg brata. Svi su je prepoznavali po velikim naočarama. Trenirala je karate, imala je plavi pojas, a odlično je i skijala. Volela je masline i nudle koje je sama spremala. Bila je vredna, uredna i pomalo svojeglava. U poslednje vreme je volela K pop. Divno je crtala, a planirala je da upiše Dizajnersku školu i da posle studira na Fakultetu likovnih umetnosti. Imala je dosta drugara. Najbolja drugarica joj je bila Vida, a puno se družila i sa Andrijom Čikićem.
Adriana Dukić (14), odeljenje VII/2
Adriana, zvana Adri ili Anči. Smeđokosa devojčica živela je u Francuskoj sve do prošle godine kada su se porodično vratili u Srbiju. Bila je zrela, odgovorna i volela je da pomaže. Bratu je bila podrška, sestri uzor. Htela je da bude doktorka da bi izlečila deku koji je imao problema sa srcem. Želela je da bude kardiolog. Bila je nasmejana i šaljiva. U Francuskoj je učila drugarice iz celog sveta da igraju kolo. Najbolja drugarica joj je bila Angelina Aćimović.
Ema Kobiljski (13), odeljenje VII/2
Devojčica braon kose je ćerka Nine i Dragana Kobiljskog, odbojkaškog trenera i bivšeg igrača. Trenirala je odbojku. Bila je vesela, vrcava, domišljata, maštovita sa puno pozitivnog mangupluka, levoruka, brljava u pisanju. Ponekad je mešala latinicu i ćirilicu, vadeći se da je važnija suština. Ema je bila odgovorna i svoju mlađu sestru Milu je vodila na trening.
Katarina Martinović (12), odeljenje VII/2
Katarina, zvana Kaja. Bila je nežna balerina braon kose i očiju. Radovala se 13. rođendanu više nego psu kojeg je tada trebalo da dobije. Volela je belu i roze boju lala. Znala je tri jezika – srpski, francuski i engleski. Pohađala je dve škole – baletsku „Luj Davičo“ i osnovnu „Ribnikar“.
Angelina Aćimović (14), odeljenje VII/2
U porodici su je zvali Ginče. Bila je umetnik u duši. Crtala je intenzivno od pete godine. Želela je da bude modna kreatorka zbog čega je pohađala dodatne nastave dizajna. Učila je da stvara odeću i nakit, a brend bi joj se zvao – Angelina. Žarko je želela da ima psa. Tata Anđelko se tome protivio nizom argumenata, a ona je tri godine uporno radila na rešavanju svih problema. Na kraju je i uspela. Zoja, lagoto romanjol je postao novi član porodice. Želela je da bude odlična matematičarka i da učestvuje na takmičenjima. Ne zbog medalja, već zbog izazova. Želela je da postane i inženjer. Tokom 2023. godine planirala je da pređe u VII/4, da uradi domaći pre vikenda, da uči na vreme i krene na časove engleskog (6 časova minimum). Plan joj je bio da jednom nedeljno jede slatko, 4 puta nedeljno ima kućne treninge, pročita 4 knjige (jednu na engleskom), proda i napravi kolekciju svog brenda, proslavi rođendan u obliku „žurke sa muzikom, klopom i minumum 15-oro bliskih prijatelja“, ali i da skupi 80 evra za tri meseca.
Andrija Čikić (14), odeljenje VII/2
Andrija (14). Talentovani mladi pijanista i kompozitor. Klavir je svirao od šeste godine, a sa 13 godina je napisao kompoziciju „Emocije“. Bio je veselo dete, zainteresovan za sve. Voleo je da istražuje. Umeo je da daje i da primi ljubav. Višestruko je nagrađivan, nastupao je na više koncerata i učestvovao na međunarodnim takmičenjima. Bio je đak generacije Muzičke škole „Stanislav Binički“. Sa 13 godina je pohađao prvi razred Srednje muzičke škole „Josip Slavenski“. San mu je bio da svira u Karnegi holu. O njegovom velikom muzičkom talentu su govorili i najveći svetski muzičari poput Plasida Dominga i Stjepana Hausera.
Sofija Negić (13), odeljenje VII/4
Devojčica sa zelenim pramenovima u kosi obožavala je muziku. Posebno Bitlse i Motorhed. Bilo joj je važno samo da izražava ono što ona želi, odnosno da se vidi da je „muzički obrazovana“, kako bi ona to rekla. Muziku je slušala od jutra do mraka, slušalice su joj bile sve vreme oko vrata. Uživala je u crtanju, video igrama poput Majnkrafta i u kartama. Imala je talenta za hemiju, matematiku i fiziku i spremala se za takmičenja. Htela je da upiše Petu beogradsku gimnaziju jer tamo imaju „Lenondan“ – dan koji je posvećen Džonu Lenonu iz Bitlsa.
