Rok za uplatu godišnjeg poreza na imovinu za prvi kvartal 2020. godine ističe u petak, 14. februara, a obveznici ga plaćaju u visini poslednje rate za četvrti kvartal 2019. godine.
Kako piše današnja “Politika”, za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu od 11 odsto, a za izbegavanje plaćanja te obaveze predviđena je kazna od 5.000 dinara.
Kako se navodi, poreska osnovica svake godine se određuje u novembru, a prema gradskoj odluci u pojedinim delovima grada namet za 2020. godinu biće veći i do osam odsto, ali samo u zonama u kojima je vrednost kvadratnog metra nepokretnosti porasla.
Vlasnici stanova u Beogradu će tako platiti porez veći za najviše dva odsto, za koliko je otprilike povećana vrednost nekretnina u skoro svim zonama, dok će vlasnici kuća plaćati porez manji za jedan do dva odsto, osim u zoni zaštite zelenila i zoni ulaznih pravaca.
Manji porez plaćaće i vlasnici poslovnih zgrada, ali će vlasnici garaža u ekstrazoni poslovanja platiti za 10 odsto veći porez, odnosno u prvoj zoni četiri odsto.
U pojedinim zonama grada Niša može se očekivati povećanje poreza od dva odsto, a u drugim smanjenje od dva odsto, dok će u Novom Sadu visina poreza na imovinu za fizička lica ostati na prošlogodišnjem nivou.
Najveće uvećanje, ali i umanjenje poreza osetiće građani Kragujuevca, gde će porez na stanove u ekstrazoni biti uvećan za tri odsto, odnosno osam odsto u trećij i četvrtoj zoni stanovanja.
U tom gradu porez za kuće u ekstra i prvoj zoni biće niži za oko 10 odsto, a u drugoj zoni za sedam odsto.
Kako navodi list, većina gradova i opština povećala je obuhvat naplate poreza na imovinu, o čemu govori podatak da su prihodi od poreza na imovinu u 2018. godini iznosili 49,5 milijardi dinara, a 2017. godine 45,6 milijardi dinara.
Izvor: Tanjug
