Samo devet odsto predškolaca u Srbiji zna da veže pertle, ali zato čak 95 odsto njih ume da koristi mobilni telefon!
Podaci srpskog ogranka Unicefa pokazuju da u našoj zemlji gotovo sva deca prvo savladaju znanja vezana za razne tehnološke sprave, pa tek onda nauče neke osnovne motoričke radnje.
To i ne čudi ako se zna da prosečan predškolac u Srbiji svaki dan provede čak šest sati pred ekranom telefona, tableta ili kompjutera, iako je normalno da to radi oko 30 minuta.
Sati za ekranom
Direktorka Unicefa u Srbiji Ređina de Dominićis istakla je da se deca izuzetno rano susreću sa internetom i da dosta vremena provode na njemu, zbog čega zapostavljaju učenje nekih notornih radnji poput vezivanja pertli.
“Deca se prvi put susreću sa internetom u četvrtoj godini života. Oko 95 odsto predškolske dece u Srbiji svakodnevno koristi internet na kompjuterima ili mobilnim telefonima, što je manje-više i globalna statistika. Pet odsto ga ne koristi i to su uglavnom siromašna domaćinstva u kojima roditelji ne mogu da omoguće pristup internetu. Mališani na telefonima najčešće igraju igrice, gledaju video-klipove, a ima i onih koji postavljaju sadržaj na društvene mreže. Pred ekranom dnevno provode i do šest sati, zbog čega zapostavljaju mnoge druge radnje”, kaže Ređina de Dominićis.
Braković: Dobićemo nesposobne ljude
Psihoterapeut, pisac i kolumnista Marko Braković ističe da će mališani zavisni od igrica izrasti u nesposobne i razmažene ljude.
– Popustljivo vaspitanje, lenjost roditelja, privlačnost digitalnog sveta, kao i trka za preživljavanje i novac glavni su faktori koji utiču na ovu statistiku. Čekaju nas generacije nesposobne i razmažene dece. Jedinu nadu vidim u generacijama njihovih naslednika, jer će oni sigurno želeti da budu drugačiji od svojih roditelja – kaže Braković.
Dečiji psiholog Branka Tišma kaže da deca ekstremnim korišćenjem interneta forsiraju samo jedan deo svojih kapaciteta.
“Kada vam 95 odsto dece uzrasta do šest godina koristi mobilni telefon, a tek svaki jedanaesti zna da veže pertle, to je svakako upozoravajuće i zabrinjavajuće. Sa tom pasivnom aktivnošću mališani razvijaju samo jedan deo kapaciteta, dok sve ostalo zapostavljaju. Zbog toga se kasnije osamostaljuju, dugo ne nauče neke osnovne stvari, ne znaju da se obuku, svuku ili vežu pertle, ne razvijaju socijalne sposobnosti i povučeniji su”, kaže Tišmova i dodaje da su roditelji najveći krivci zbog ove pojave:
“Današnji roditelji u Srbiji imali su teška detinjstva zbog ratova, sankcija i kriza i sada žele svojoj deci da pruže sve, a čine im medveđu uslugu. Ima i slučajeva da deci daju telefone da bi bili mirni i zaokupirani kako bi oni imali vremena za sebe, što je takođe pogrešno. Onda dođemo do toga da deca predškolskog uzrasta provedu šest sati dnevno koristeći tehnologiju, što je alarmantno, jer je u tom uzrastu preporučeno maksimalno pola sata”, objašnjava Tišmova.
Globalni trend
Sociolog dr Neven Cvetićanin sa Instituta društvenih nauka rekao je za Informer da deca u nedostatku drugih sadržaja posežu za mobilnim telefonima.
“Ovo je globalan trend i ne odnosi se samo na Srbiju, s tim što je u našoj zemlji to još izraženije nego u drugim razvijenim državama. Razlog za to leži u siromaštvu i nemanju alternative jer deci u Srbiji nije dostupno mnogo toga što jeste mališanima u razvijenim zemljama poput putovanja i raznoraznih programa, pa pribegavaju mobilnim telefonima, koji su najjeftiniji vid zabave. Ništa bolja situacija nije ni sa roditeljima na koje se deca ugledaju. Zato važi jedno pravilo – što je čovek uspešniji, manje koristi društvene mreže i telefone i tablete za zabavu”, objasnio je Cvetićanin.
Izvor: Informer
