Prva fabrika startapa u Srbiji „Tesla Venčer Studio“ biće otvorena do kraja godine kao nastavak strateške inicijative za akceleraciju startap ekosistema u našoj zemlji, izjavio je danas direktor Centra za digitalnu transformaciju u Privrednoj komori Srbije Predrag Nikolić.
– Jedan od zadataka fabrike startapa biće jači nastup srpske startap scene u svetu, koja sa sobom nosi dodatne izazove kao što su pristupi finansiranju i traženje novih partnera kupaca – rekao je Nikolić Tanjugu.
Istakao je da će srpska fabrika startapa, sa sedištem u Beogradu, u svojim aktivnostima imati sličnosti sa Fabrikom jednoroga u Lisabonu, koja je uspela da dovede 13 jednoroga iz različitih delova sveta i osnuje šest takvih kompanija čija vrednost dostiže nivo od najmanje milijardu dolara.
On je istakao da je Srbija u poslednjih 10 godina doživela ekspanziju inovativnih biznisa i učetvorostručila broj startapa.
– Kroz to putovanje naučili smo dosta lekcija i primenili ih, ali nam je taj put ukazao i na dosta novih lekcija koje tek treba da naučimo i primenimo – rekao je Nikolić.
Startap je, prema Zakonu o inovacionoj delatnosti, novoosnovano privredno društvo ili preduzetnik koji obavlja inovacionu delatnost i ima potencijal brzog i velikog rasta.
– Cilj je ubrzan i dodatni rast u broju startapa, ali i u njihovom kvalitetu kako bismo obogatili njihovu ponudu na domaćem i globalnom tržištu – rekao je Nikolić.
Akceleratorski program je kratak intenzivan program čiji je koncept kreiran za startape koji su prešli najraniju fazu razvoja, a ključni su za njihov razvoj jer ih pripremaju za rast i prezentaciju investitorima što olakšava ulazak na nova tržišta i podizanje investicije.
Dosadašnje iskustvo je, kako kaže, pokazalo da naši inženjeri briljantno rešavaju zadatke, izazove i problematiku određenih tradicionalnih industrija, ali i da „brzo dostignu plafon kada su u pitanju investicije“.
– To je pre svega posledica nedostatka tih nekih bočnih veština koje startapi ne poseduju. Oni poseduju one inženjerske, tehnološke veštine, ali veštine kao što su prodaja, marketing, finanasije i prava su aspekti koji im nedostaju i o čemu se nije vodilo računa priikom nastanka samog startapa, odnosno razvoja njihove ideje – naglasio je Nikolić.
– Ovde govorimo o neka tri inicijalna programa, koja bi njima zapravo omogućila pristup timu, gde bi dobili bočne veštine i uspeli relativno komotnije da se posvete svom inicijalnom poslu, odnosno inženjeringu, to jest proizvodnji i dizajnu svojih originalnih proizvoda – rekao je Nikolić.
Kako kaže, jedini problem sa kojim bi oni mogili da se suoče odnosi se na stoprocentnu posvećenost mentorstvu.
– U pitanju je dvanaestonedeljni program podrške u razvoju tih ideja, takođe imaćemo i šestonedeljni program namenjen kompanijama koje već imaju svoje proizvode, ali im nedostaje veza sa globlanim tržištom, odnosno skaliranja proizvoda van granica ove zemlje – kazao je on.
– Otvara se jedan kanal komunikacije između tradicionalne privrede i tehnološke privrede, gde će u toj ulici moći komotno da komuniciraju o svojoj problematici i potencijalnim rešenja. Dakle, otvaramo čitav jedan niz aktivnosti i razgovora, gde će se obe strane privrede upoznati sa onim što zaista jesu izazovi i progovoriti istim jezikom – rekao je Nikolić.
Kada je u pitanju uloga Privredne komore Srbije u svemu tome, Nikolić kaže da njene uloga neće biti samo posrednička, već zasnovana na finansiranju domaćih startapa.
– Težimo i ka tome da domaće startape predstavimo na tehnološkim događajima, kako bismo im obezbedili upoznavanje sa konkretnim kompanijama van zemlje, ali i u zemlji. Cilj je da ih ohrabrimo, da rade na konkretnim rešenjima, čak nudimo i prostor za te startape – istakao je direktor Centra za digitalnu transformaciju.
– Jesmo i nismo. On može da se desi u šest meseci, u 12 meseci, a može da se desi u tri godine. Mnogo nam je bitnije da napravimo ceo ekosistem zdrav, a ne da jedna firma raste do milijardu dolara, već da zaista imamo više kompanija koje će uspeti da svoj proizvod učine vidljivim i da nađu svoje mesto među kupcima – rekao je sagovornik Tanjuga.
U poslednje dve godine Srbija je dobila 300 novih startap kompanija u kojima radi oko 6.000 ljudi, a poseban rast startap kompanija zabeležen je u gejming industriji.
Vrednost startap ekosistema u Srbiji procenjuje se na 1,1 milijardu dolara, a godišnji rast od 2020. iznosi 20 do 30 odsto.
Kada je u pitanju Balkan, Slovenija je sa četiri jednoroga regionalni prvak, iako prema ključnim pokazateljima „Europe Startup Nations Alliance“ (ESNA) zaostaje za evropskim prosekom.
Pored Slovenije, dva jednoroga posluju u Hrvatskoj.
Najvredniji evropski jednorog je britanski „Revolut“, čija je vrednost procenjena na 33 milijarde dolara, što ga čini sedmim najvrednijim jednorogom u svetu.
Na svetskom tržištu 1.241 tehnološka kompanija ima status „jednoroga“, a njihove procenjene vrednosti premašuju milijardu dolara.
telegraf/tanjug
