Srpska pravoslavna crkva danas slavi mladog Svetog Nikolu, dan kada su mošti najčešće slavljenog i omiljenog svetitelja u našem narodu, prenete iz Likije u Bari.
Slave ga mnoga mesta i porodice kao malu slavu, zavetinu ili preslavu. Ovaj praznik spomen je na prenos moštiju Svetog Nikole iz Mire, drevnog grada u antičkoj Likiji u Bari, gde i danas počivaju.
Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čudesa. Isceljeni su bolesni, hromi, slepi i gluvi, besomučni.
To se, kažu, i dan-danas dešava, pa se vernici širom sveta mole ovom svetitelju kada se nađu u nevolji ili bolesti.
Sveti Nikola je povratio vid slepom srpskom kralju Svetom Stefanu Dečanskom. Sveti Nikola je rođen u gradu Patari, u oblasti Likije, na teritoriji današnje Male Azije. Bio je jedinac i poticao je iz bogate i ugledne porodice.
Njegovi roditelji, Teofan i Nona, bili su iz više klase i često su činili milostinju prema siromašnima.
Smatran svecem još za života, skroman i čestit, pomagao je siromašnima, krišom čineći dobročinstva. Smatra se zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika…
U nekim krajevima, zadržao se običaj davanja poklona deci na ovaj praznik, jer je Sveti Nikola njihov zaštitnik.
Kod nas ovog sveca najviše proslavljaju na Nikoljdan, 19. decembra po novom kalendaru, u znak sećanja na svetiteljevu smrt 343. godine.
Oni koji slave Nikoljdan, prenos moštiju obeležavaju kao preslavu, i obrnuto.
Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena na taj dan, praznik se u narodu naziva i letnji Sveti Nikola, ponegde i Nikolice.
Po običajnom kalendaru, tog dana ne valja raditi kućne poslove.
Ponegde se, kao i za zimski Nikoljan, daruju deca. Kao gradsku slavu obeležavaju ga Kikinda i Šid.
tanjug
