Dobru, ljutu srpsku šljivovicu UNESCO je stavio na svoju listu kulturnog nematerijalnog nasleđa, međutim nije to jedina voćna rakija iz naše zemlje koja kupi slavu svuda po svetu.
Naime, viljamovka je takođe prava kraljica među žestokim pićima, koja rame uz rame stoji sa meksičkom tekilom i škotskim viskijem. Dobro je poznato da nje ne bi bilo da nema istoimene kruške od koje se i pravi, piše Telegraf.
Borko Karadžić iz dragačevskog sela Goračići ovo voće uzgaja na šest i po hektara, a 5.000 stabala čuvene kruške spremno je za cvetanje.
– Na viljamovci treba voditi računa i o rodu ali i o voćnjaku, koji treba da se održava u kondiciji kako bi svake godine dobro rađao, jer ako ne vodimo računa, može doći od toga da rod ne bude adekvatan sledeće sezone. Zasad kruške je kao član porodice, morate da vodite računa, da se neguje i pazi. Svakom stablu treba posebno prići i na svoj način obraditi, jer svakom treba posebna nega, kao detetu, kaže za RINU Borko.
Ovaj domaćin godinama se bavi i prozvodnom rakije koja je dostigla veliku slavu. Mada, i pre svetske potvrde Srbi su viljamovku odavno uvrstili među svoja omiljena i najbolja pića. Ipak, proces proizvodnje rakije od ove vrste kruške nije jednostavan, a ni kratak.
– Viljamovka odležava najmanje tri godine i čeka put do konzumenata na svetsko tržište. Iz mog podruma rakija nikada nije izašla mladja od tri godine i obišla je sve kontinente, nema države gde se ne pije i sama potvrda tome je velika potražnja na domaćem i stranom tržištu, dodaje Borko.
biz.portal
