Oni koji su preneli dane godišnjeg odmora iz prošle godine imaju rok da ih iskoriste do 30. juna. Sudeći po istraživanju koje je obuhvatilo više od 20 hiljada ispitanika širom Evrope, objavljenom krajem 2025, reč je o većini naših sugrađana, jer je tada više od polovine ljudi iz Srbije imalo između 7 i preko 20 dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Kritikovana poslovica „što se mora nije teško“ ipak važi u ovom slučaju. Radnik na odmor mora, hteo ne hteo, jer je reč o pravu kojeg ne može da se odrekne. Nije moguće neiskorišćene dane zameniti novčanom naknadom, a od tog pravila postoji samo jedan izuzetak.
Advokat Ozren Slović kaže da godišnji odmor može da se isplati jedino u slučaju nakon prestanka radnog odnosa.
Jedini način tužba
– Ako poslodavac neće da isplati dane odmora dobrovoljno, čak i posle neke opomene pred utuženje upućene od zaposlenog ili od advokata zaposlenog, jedini način je tužba. Tu je bitno napomenuti da su rokovi zastarelosti tri godine, odnosno da zaposleni može da utuži poslodavca za neiskorišćene godišnje odmore u prethodnih 36 meseci – rekao je Slović.
Upravo je u rukama poslodavaca odluka o vremenu korišćenja odmora. Na njima je odgovornost da ne trpe ni proces rada, ni radnik.
– Poslodavac je taj koji donosi rešenje i koji donosi konačnu odluku, ali prethodno bi trebalo da se konsultuje sa zaposlenim, da uvaži njegove potrebe. U određenim kompanijama postoje, kad je manjak posla, kolektivni godišnji odmor ili zbog procesa rada, kad bi većina zaposlenih otišla u tom intervalu leti ili zimi – onda je bolje i ekonomičnije da se odredi kolektivni godišnji odmor i zaposleni su upoznati – kaže Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije.
Prvi deo odmora – najmanje deset dana
Treba računati i na to da ako se odmor uzima u delovima, prvi mora da traje najmanje deset dana. Da li se poštuju to i druga pravila kontroliše i inspekcija rada, iz koje kažu da su u prošloj godini izvršili skoro 33.000 nadzora u oblasti radnih odnosa.
Samo četiri odsto rešenja odnosilo se na otklanjanje nepravilnosti u vezi sa odmorima i odsustvom sa rada. Da li poslodavci poštuju pravo radnika na odmor prate i sindikati.
– Plan treba da bude definisan kroz kolektivni ugovor, zaposleni sve te informacije treba da dobije od ovlašćenog predstavnika sindikata. Na takav način sindikat ukazuje poslodavcu da zaposleni mora da koristi godišnji odmor da bi dobio odmornog radnika i bolju produktivnost, da dođemo do kvaliteta rada – kaže Slađan Bobić, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Da bi radnik bio odmoran, zakon je predvideo najmanje 20 dana plaćenog godišnjeg odmora, na šta se dodaju i dani za doprinos na radu, staž, stručnu spremu i uslove rada. Sve to važi za zaposlene u stalnom radnom odnosu. Onima sa drugim ugovorima zakon pravo na plaćeni godišnji odmor ne garantuje.
alo.rs/rts.rs
