Danas je Svetski dan borbe protiv raka. U ovom trenutku od neke maligne bolesti u svetu boluje više od 18 miliona ljudi, a godišnje se beleži skoro 10 miliona smrtnih slučajeva. Tokom života, svaki peti muškarac i svaka šesta žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.
U svetu rak ima više od 18 miliona ljudi. Prema podacima Instituta Batut, u Srbiji je tokom 2016. godine od svih malignih tumora obolelo 40. 241 osoba. Iste godine od raka je umrlo 21.526 osoba oba pola.
Profesorka Danica Grujičić, vršilac dužnosti direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije navodi da je evidentno da raste broj obolelih.
„Ako mi svakog dana, kada nam radi svih osam aparata, ozračimo 450 ljudi i recimo, u jednoj nedelji završimo lečenje kod 50 ljudi, pojavi nam se u toj istoj nedelji 80 novih ili 70. Znači uvek je više onih koji dolaze na lečenje nego onih čije smo lečenje završili. Da nije bilo Onkologije 2 i da profesor Džodić i profesorka Vesna Plešinac, zajedno sa Ministarstvom zdravlja, nisu sve učinili da se izgradi novo odeljenje i da dobijemo dodatna četiri aparata, mi bismo sada mogli da prekinemo sa zračenjem“, napominje profesorka.
U perspektivi se očekuje, dodaje profesorka, da se četiri preostala stara aparata, koji malo-malo pa ne rade, zamene. Dva bi trebalo da stignu do juna meseca, jer je potrebna manja rekonstrukcija već postojećih bunkera u staroj zgradi Onkologije, a do kraja godine će stići još dva aparata. Novi akcelerator će početi da radi i u Sremskoj Kamenici, što će značajno olakšati lečenje, jer je veliki broj ljudi iz Vojvodine morao da dolazi u Beograd na zračenje.
Svi aparati za zračenje i dalje rade u tri smene, što znači da se njihov period eksploatacije trostruko ubrzava.
„Tako će se verovatno i nastaviti jer je primarno da se ne čeka na zračenje, no, nažalost, ograničeni smo uslovima u kojima radimo, prostorom i zbog toga smo došli na ideju, i dobro je da je Ministarstvo zdravlja prepoznalo potrebu, da se napravi nova zgrada Instituta za onkologiju i radiologiju koja će bar taj problem lečenja najtežih bolesnika rešiti za narednih 100 ili 200 godina“, naglašava profesorka Grujičić.
Profesorka Grujičić posebno upozorava da je pušenje jedan od najčešćih uzročnika raka, što i podaci dokazuju, jer od sto odsto ljudi koji su oboleli od karcinoma pluća, 95 odsto su pušači, a preostalih pet odsto su verovatno žrtve izloženosti duvanskom dimu.
Što se tiče faktora rizika, gošća Jutarnjeg dnevnika navodi da epidemiolozi Evropske unije uvek ističu gojaznost, lošu ishranu, zagađenje, pušenje kao glavne faktore rizika za nastanak raka. Međutim, jedna grupa naših stručnjaka, među kojima je i profesorka Grujičić, smatra da je bombardovanje 1999. godine apsolutno odgovorno za povećanje broja obolelih, posebno od leukemije i limfoma, sistemskih maligniteta i maligniteta kod dece. Nažalost, nema nikakvih pravnih posledica do danas.
„Gde su bile te evropske, posebno humanitarne organizacije, u aprilu 1999. godine kada je gas fozgen, oblak fozgena koji je stigao čak do Švedske, gde su tada bili i da li su nekoga upozoravali kada je ovde pravljen pravi ekološki genocid“, pita se profesorka Danica Grujičić.
Najveći broj obolelih iz cele Srbije se leči u Institutu. U ovoj godini se očekuje dodatni napredak u poboljšanju uslova lečenja, smanjenju čekanja i uvode se nove generacije lekova. Sagovornica Ane Stamenković napominje da su zbog sve bolje organizacije unutar Instituta, na listi čekanja uglavnom pacijenti sa benignim promenama, dok pacijenti sa malignim ne čekaju na operaciju duže od dve nedelje. Radi se na promeni tog arhaičnog sistema lekarskih konzilijuma i na boljem rasporedu prijema različitih pacijenata. Dnevna bolnica je još uvek usko grlo, ali ukoliko se ostvari poslovno-tehnička saradnja sa Medicinskim fakultetom, moći će da se oslobodi veliki prostor za pacijente i smanji čekanje.
„Ubeđena sam da će već od sledeće godine maligne bolesti postati najčešće hronične bolesti, što i jeste cilj onkologije – pretvoriti jednu bolest u jednu običnu hroničnu bolest, da vi živite normalno sa svojim tumorom. On ne raste, stoji tu, za početak, a jednog dana ćemo, verovatno, moći i da izlečimo. Znači prevencija i zdrav način života, zdrava ishrana, smanjenje zagađenja i genetske analize, kako bi na vreme bile uočene genetske malformacije, ukoliko postoje su ključne u smanjenju broja malignih oboljenja“, naglašava na kraju gostovanja u Jutarnjem dnevniku RTS-a, profesorka Danica Gruičić, v.d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Izvor: RTS
