“Zato što su žrtve, bilo da su žene ili muškarci u braku, jednostavno sedeli izolovani u kući sa nasilnikom. Prijavljivanja je bilo manje u martu, aprilu i maju, jer osoba nema hrabrosti da pozove pred onim sa kime sedi ceo dan. Sada kada su mere popustile, kada je situacija u zemlji bar kod nas bolja nego u okruženju, sada su se ljudi ohrabrili da prijave. Drugi razlog je što su loše disfunkcionalne porodice bile prinuđene da više budu zajedno, tako da su se konflikti koji su postojali i pre pandemije samo pojačali”, objašnjava Marko Braković, psihoterapeut i pisac.
U Autonomnom ženskom centru tvrde da su se nasilnici sa popuštanjem mera počeli sa otvorenim nasiljem.
“I ovi poslednji slučajevi pokazuju kada su učinioci nasilja neko ko ima psihičko oboljenje. Tu se sada postavlja pitanje, zdravstveni sistem se uglavnom orijentisao na lečenje koronavirusa, da je lečenje svih ostalih bolesti nekako zapostavljeno i stavljeno sa strane pa i kada su u pitanju psihijatrijski slučajevi. Ono što mi čujemo od naših klijentkinja je da im lekari i psihijatri nisu tako dostupni da bi išli na redovne kontrole”, smatra Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Psihijatri su u vreme vanrednog stanja zbog epidemije davali savete i pružali pomoć telefonom. Javljali su im se mnogi koji ranije nisu imali psihičke probleme. Primećuju da je kovid mogao da pojača strahove koji su pojačali i porodično nasilje.
“Svakako od onih poziva koje smo dobijali bilo je i poziva za nasilje u porodici, ali u nekom broju i statistici napre bi trebalo da daju neke službe – policija i centar za socijalni rad. Sigurno da je u vreme epidemiološke situacije bilo takvih slučajeva, ali prosto u takvoj situaciji ti slučajevi su svaki za sebe i treba da se ispitaju”, navodi psihijatar Jelena Đokić.
Prema podacima MUP-a u prvih šest meseci ove godine prijavljeno je više od 13.000 slučajeva porodičnog nasilja. Najmanje u aprilu 1.957, najviše u junu 2.352.
Izvor: RTS
