Proces brisanja pogrešnih podataka iz kreditnog biroa, neretko je kompikovan i traje duže od očekivanog. Koliko građani trpe, kakve su posledice i kome mogu da se obrate za pomoć, za Kurir je otkrio ekonomista, Goran Puzić.
– Vrlo je bitno da građani znaju da je kreditni biro osnovan kako bi se građanima lakše odobrio ili odbio kredit. Ipak, on ne odlučuje o odobravanju, već poslovna banka.
Bitno je da odete direktno u biro, ili svoju poslovnu banku i promenite netačne informacije, odnosno dokažete da ste izmirili određeni kredit.
On dodaje da nakon otplate kredite svi podaci postoje još tri godine, pa se može desiti da kredit ne bude odobren ako, na primer, uzmete uređaj na rate i zakasnite više od 60 dana sa ratom.
– Srbiji je potrebna potpuna reforma javne uprave, nemoguće je i nenormalno da kreditni biro drži informacije cele države – kaže Puzić.
On je naveo da je zadatak Narodne banke Srbije da zaštiti građane i privredno društvo, jer građani plaćaju uslugu koju ne potražuju oni, već poslodavci.
espreso/kurir/TM
