Otac Tadej je bio jedan od najvećih duhovnih učitelja 20. veka, poznat po svojoj dubokoj pobožnosti, smirenosti i mudrosti. Njegova duhovna učenja naglašavaju važnost molitve, posta i svakodnevne borbe za duhovni napredak. Post, prema rečima oca Tadeja, nije samo fizičko uzdržavanje od hrane, već pre svega duhovna vežba koja omogućava duši da se očisti i otvori za dublje zajedništvo s Bogom. Kroz post, čovek ne samo da telesno posti, već se trudi da bude duhovno bogatiji, da oslobodi srce i um od vezanosti za materijalni svet i da se, kroz molitvu, ujedini sa Božanskom voljom.
Otac Tadej nas je podsećao da u tom periodu postavljanja duhovnih ciljeva, posebno trebamo obratiti pažnju na našu svakodnevnu molitvu i obraćanje Bogu.
U tom kontekstu, post postaje prilika da se približimo Bogu kroz molitvu, koja je osnova duhovnog života i sredstvo koje nas vodi ka duhovnoj transformaciji. Otac Tadej nas uči kako molitva, kada se stalno ponavlja, prelazi u osećanje koje nije od ovog sveta, dovodeći nas do unutrašnje radosti i mira. I to je suština posta prema njegovim učenjima – duhovno bogatstvo koje postajemo sposobni da primimo kroz molitvu i veru.
“Treba pripremiti srce da se u Svetom Pričešću sjedini sa Gospodom. Post je potreban za smirenje tela, jer kad se telo smiri, smiriće se i duša. Crkva je propisala kako treba postiti. Srce treba pripremiti. Mi možemo ništa ne jesti, a da nam je srce zlobno i pakosno. Kako da primimo Sveto Pričešće kada ne podnosimo pojedince? Uzećemo Sveto Pričešće, ali ne za spasenje, jer smo zadržali paklene osobine, koje su zle.
Post je priprema za smireno srce. Sveti Oci kažu: “Onaj koji nije poslušan uzalud posti i moli se Bogu.” Poslušanje je veće od posta i molitve. Kad sam bio mlad nisam razumeo uputstva Svetih Otaca, ali kasnije sam video da je to tačno. Ko ne smiri srce i ne očisti ga od zlih misli, uzalud posti.
Gospod je sav mir, sva radost. Treba pripremiti srce da bude krotko, smireno, u suprotnom uzećemo Sveto Pričešće na osudu, a ne na spasenje. Zato se i molimo: da nam Pričešće ne bude na sud, nego na spasenje.”
Suština posta je duhovno bogatstvo, a otac Tadej podseća da izgovarate ovu molitvu svaki dan. Otac Tadej nas uči da je Bog svuda i da pomaže svakome, stoga je potrebno, posebno tokom posta, da mu se obraćate ovim rečima:
“I molitva je vežba. Ako stalno ponavljamo molitvu, ona prelazi u osećanje. O tome su govorili Sveti oci. Mnogi ljudi na početku duhovnog života dobijaju blagodat, ali ona se, zbog naših grehova, kasnije povlači, pa se opet javlja. Kad se neko od srca obrati Bogu umnom molitvom, postepeno se na nju navikne i stekne radost i mir, koji nisu od ovoga sveta. I ta radost se stekne, pa se povremeno izgubi. Ali, blagodatna molitva je neiskazana radost, koja se ne može uporediti ni sa čim od ovog sveta.”
O dejstvu umno-srdačne molitve na čoveka starac je isto govorio.
“Sveti oci kažu da svako treba da upražnjava Isusovu molitvu:
“Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me.”
Kad ona počne sama da se tvori, bez tvoje volje, to je neverovatna, božanska snaga. Osećaš neiskazanu radost. Sve ti je omiljeno, sve ti je dobro, sve ti je sveto.
To je Božanska blagodat koja se daje, ne zavisi od naše volje, želje; sama se kreće, kao neki motor. Čovek koji ima tu molitvu, šta god vidi, koga god vidi – raduje se. Zato je Sveti Serafim Sarovski posetiocu govorio: “Radosti moja!” On je video božansku silu u svakoj duši, bez obzira da li je reč o duši deteta ili starca, i radovao se.“
Otac Tadej je dodavao:
“Svi su prizvani na svetost. Svaka duša je rođena sveta. I veliki i mali, svi treba da budu sveti. Jer je život Božanska energija, koja potiče od Boga, Izvora života, i odatle je svi dobijaju, i anđeli i ljudi. Ta energija je stalno s nama. A Bog je jedini Životodavac.”
Zato, večeras kada krenete na spavanje, prekrstite se i obratite se Bogu samo ovim rečima: “Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me”.
Ako vam ovo uđe u naviku svaki dan, videćete kako se istinski mir i radost uvlače u vašu dušu.
ona.rs
