Kada dođe leto, većina ljudi žudi da ide na more, verujući da je ono najbolja destinacija da se provede godišnji odmor. Međutim, iako nema more, Srbija je do te mere bogata prirodnim lepotama, da je prava šteta ne obići je uzduž i popreko.
Mi za vas izdvajamo deset predivnih lokaliteta u našoj zemlji kojima bi ove sezone trebalo da posvetite makar jedan produženi vikend, ako ne i ceo godišnji odmor.
1.Nacionalni park Đerdap
Bilo da se odlučite da se do Đerdapa spustite brodićem, bilo da rešite da kampujete uz obalu, bilo da odsednete u nekom hotelu ili apartmanu na potezu od Golupca do Kladova ili se, pak, opredelite za off road ili biciklističku avanturu – nećete se razočarati, jer na svakom koraku ima nešto posebno da se i vidi i doživi.
Najduža i najveća klisura probojnica u Evropi je pravi prirodni fenomen i jedna od najlepših tačaka na Dunavu. Čine je četiri manje klisure i tri kotline – Golubačka klisura, Ljupkovska kotlina, klisura Gospođin vir, Donjomilanovačka kotlina, klisure Mali i Veliki kazan, Oršavska kotlina i na kraju Sipska klisura, dugo nazivana Gvozdena vrata, pošto je do skoro plovidba ovde bila nemoguća zbog pada nivoa reke i podvodnih stena.
Pored vrlo bogate flore i faune, i zaklonjenih staništa sa specifičnom mikroklimom i različitim ekološkim zonama, duž čitavog Đerdapa nalaze se ostaci kultura Lepenskog Vira, Rimskog carstva, Vizantije, kao i mesta značajna za istoriju srpskog naroda. Nacionalni park je stanište za preko 200 vrsta ptica i preko 1100 biljnih vrsta, a tu stanuju i vidre, medvedi, ris, šakal, divokoza, srna, jelen…
2.Klisura reke Uvac
Za strane turiste-avanturiste koji žele da posete Srbiju, Uvac je po pravilu prva destinacija. Pogled na jedinstvene spojene meandre ove reke smeštene između severnih padina Zlatara i južnih ogranaka Zlatiborskog planinskog masiva svakog ostavlja bez daha, a kupanje ili ribolov u Uvačkom ili zlatarskom jezeru predstavljaju vrhunski ugođaj.
Pored prirodne lepote samog predela, ovo područje jugozapadne Srbije u blizini Nove Varoši i Sjenice značajno je i po tome što predstavlja jedino stanište populaciji beloglavih supova – retke i malobrojne vrste ptica lešinara ptica?. Takođe, u ovom specijalnom rezervatu prirode stanuje i suri orao, podjednako retka i ugrožena vrsta, ali i mnoge druge neobične ptice, slepi miševi i vidre.
Tu nije kraj tajnama ovog kraškog reljefa, jer se u njemu kriju predivne pećine Ušačkog pećinskog sistema od kojih se po lepoti izdvaja Ledena pećina, pravi izazov za speleologe. Za one koji bi radije neku prohodniju pećinu, tu je ništa manje zanimljiva Tubića pećina.
3.Đavolja varoš
Prema legendi, ovaj vrlo redak u svetu spomenik prirode, nastao je u sukobu đavola i jedne dobre vile. Vila se, da bi sprečila venčanje omađijanih brata i sestre „đavoljom vodom“, molila bogu, koji joj je uslišio molitvu pretvorivši mladence i čitavu svadbenu povorku u kamen. Zaista je šteta ne obići ove čudesne kamene piramide neobičnih boja.
Takođe, ovde je moguće videti i tu „Đavolju vodu“ – vrlo hladan i ekstremno kiseli izvor (ph 1,5) sa visokom mineralizacijom. Sadržaj nekih elemenata (aluminijum, gvožde, kalijum, bakar, nikl, sumpor) je ekstremno visok u odnosu na običnu vodu za piće, odnosno povećan je za 10 do 1000 puta. Ne treba propustiti ni “Crveno vrelo” i njegovu atraktivnu lepezastu crvenu terasu.
Ništa manje zanimljiva nije ni Crkva Sv. Petke, jer se veruje da ova velika svetica pomaže bolesnima i nevoljnima koji posete ovo mesto. Posebnim ritualom s maramicom, svi vaši problemi mogu ostati zauvek zakopani upravo u Đavoljoj varoši.
4.Deliblatska peščara
Zbog toga što je u pitanju prirodni fenomen jedinstven u Evropi, Deliblatska peščara proglašena je za Specijalni rezervat prirode, a od 2002. godine nalazi se na preliminarnoj listi Uneska kao područje izuzetnih prirodnih vrednosti.
Ko voli lov, ribolov, nautički ili ekološki turizam ovde će za sebe pronaći pravi mali raj. Od 900 vrsta viših biljaka koje rastu u Deliblatskoj peščari, izdvajaju se endemske i retke vrste poput banatskog božura, stepskog božura, Pančićevog pelena, šerpeta, i Degenove kockavice, ali 20 vrsta orhideja, a tu su i šume bele lipe i krupnolisnog medunca.
Ljubitelji ptica ovde će moći da vide retke i ugrožene vrste kao što su banatski soko, orao krstaš i orao kliktaš, dok će lovce obradovati prisustvo vuka, jelena, srne i divlje svinje.
5.Stara planina
Bilo da se odlučite da na nju odete zimi, bilo leti, priroda Stare ili Balkan planine, po kojoj je čitav naš region dobio svoje ime, jednostavno će vas ostaviti bez daha. Njeni brojni vrhovi izazov su za svakog planinara, dok su njene padine dušu dale za uživaoce u skijanju.
Ako se nađete na ovoj planini, svakako treba videti lokalitete kao što su prirodni rezervat Babin Zub, najviši vrh Midžor, meandri Temštice, Jelovičko vrelo u obliku oka, kao i dolina potoka Bigar, ali trebalo bi obići i brojne pravoslavne crkve i druge kulturno-istorijske spomenike.
Na Staroj planini postoji 116 vrsta leptira, 18 vrsta vodozemaca i gmizavaca, 203 vrste ptica i preko 30 vrsta sisara. Ovde je glavno stanište riđeg mišara, poljske ševe i šumske šljuke. A od biljaka samo ovde rastu krilasti zvončić i Pančićeva žablja trava.
6.Šargan – Mokra gora
Ako odlučite da svoj odmor provedete na Tari ili Zlatiboru, nikako ne propustite priliku da obiđete ovaj jedinstveni park prirode. Mokra gora je dolina ispresecana duboko usečenim strmim dolinama i klisurama reka Beli Rzav, Crni Rzav i reke Kamesina, iznad kojih se uzdižu brojni vrhovi i prevoji.
Od brojnih mineralnih izvora izdvaja se izvor Bele vode, dok obavezno treba obići Hajdučku i Crvenu pećinu, kao vodopad Skakavac. Šetnja kroz autohtone šume crnog i belog bora, kao i očaravajućim livadama i pašnjacima ispuniće vašu dušu neopisivim mirom i osećajem slobode. U ovim lepotama možete uživati i iz voza koji vozi čuvenom prugom nazvanom „Šarganska osmica“.
Na ovom području žive brojne retke vrste ptica, poput velikog tetreba, planinske senice i orla zmijara, dok duboko u šumama možete sresti vuka, mrkog medveda, vidru i divlju mačku.
7.Veliko ratno ostrvo
Mnogi koji dolaze u Beograd, pa čak ni neki njegovi žitelji, nisu svesni toga da u samom srcu prestonice postoji prirodna oaza koju zaista vredi videti. Na ušću Save i Dunava nalaze se Veliko i Malo ratno ostrvo i nekoliko sprudova do kojih je moguće stići isključivo čamcem.
Zahvaljujući jedinstvenom položaju ovog ostrva ovde se hrani, gnezdi i razmnožava veći broj ptica od međunarodnog značaja, kao što su patka pupčanica, patka crnka, žuta pliska, mali gnjurac, žuta čaplja, ali i brojni labudovi.
Ljubitelje flore, oduševiće bujna vegetacija među kojima ima najviše bele vrbe, bademaste vrbe, krte vrbe, crne topole, zelenog jasena i bagremca. Za pecaroše je Veliko ratno ostrvo svetinja, jer se u njegovom priobalju i stalnim barama u unutrašnjosti razmnožavaju brojne vrste riba, koje je u sezoni moguće pecati kako iz brojnih ritova, tako i iz same reke. Ne treba zaboraviti ni kupače, koji od druge polovine juna do polovine septembra mogu da uživaju na predivnoj peščanoj plaži „Lido“.
8.Palićko jezero
Za ljubitelje ravnice, poseta ovom jezeru će predstavljati pravi ugođaj. Dokazano je da voda i mulj iz ovog jezera imaju lekovita svojstva, pa će kupači ne samo imati priliku da se osveže, već i okrepe svoje telo.
Posetioci mogu da uživaju u dugim šetnjama, lepoj biciklističkoj stazi, a čak 19 ribljih vrsta koje žive u jezeru – od kojih se izdvajaju štuka, čikov, smuđ, šaran, sivi i beli tolstolobik – oduševiće sve zaljubljenike u pecanje.
Ovde se gnezdi preko stotinu ptica, od kojih većina pripada vrstama koje su ugrožene i retke kako u Srbiji tako i u čitavom svetu.
9.Slapovi Soptnice
Na zapadnim padinama planine Jadovnik, smeštene u Jugozapadnoj Srbiji kod Prijepolja, nalaze se možda najlepši vodopadi u našoj zemlji. Oni nastaju spajanjem i grananjem tokova brojnih izvora i vrela i predstavljaju zaštićeni spomenik prirode.
Posetiocima će svakako biti atraktivne i brojne stare i obnovljene vodenice, a od stanovnika ovog kraja, čuvenih po neprevaziđenom gostoprimstvu, saznaće predivnu legendu o nastanku ovih slapova do kojih nije moguće doći motornim vozilima, već isključivo pešačenjem specijalno markiranim kamenitim putićima.
Bioflora Sopotnice obuhvata 62 vrste, od čega 10 jetrenjača i 52 vrste mahovine, pa će posetiocima sigurno zapasti za oko raznovrsnost i rasprostranjenost ovog prirodnog zelenog tepiha.
10.Prerasti Vratne
Ako vas put nanese do Negotinske krajine, obavezno postetite ove prirodom izvajane džinovske kapije koje su same po sebi retkost u svetu, a ovde ih ima čak tri. U pitanju su kameni lukovi – zapravo ostaci nekadašnje velike pećine koja se urušila zbog dejstva erozije.
Ove lukove, koje lokalno stanovništvo naziva i Vratnjanskim kapijama, nije lako pronaći, a nalaze se u kanjonu reke Vratne, istoimenog sela i manastira. Do kapija se stiže označenom pešačkom stazom koja kreće od uzbrdo kroz šumu kod same kapije manastira. Do poslednje od njih nije nimalo lako doći, što predstavlja veliki izazov za svakog avanturistu.
Tu se skrivaju i tri do sada neistražene pećine, od kojih jedna skriva jezero neprevaziđene lepote. Ukoliko budete imali sreće, tokom šetnje ka Prerastima Vratne možete videti muflona ili jelena lopatara. Preporuka je da ovaj predeo posetite u periodu od kasne jeseni do ranog proleća, kako vam bujna vegetacija ne bi zaklonila pogled na prirodne lepote.
Izvor: Blic
