U Srbiji najbolje prolaze visokoobrazovani

       
Ilustracija: Pexels

Nove karijere najbolje se razvijaju u Vojvodini, dok je najveće poboljšanje u zadnje tri godine ostvareno u Beogradu, piše Telegraf.

Položaj mladih na tržištu rada značajno je poboljšan u proslednje tri godine, te je tako stopa nezaposlenost onih koji imaju manje od 24 godine spala sa 47.5 odsto (2014) na 31,9 odsto (2017), pokazuje najnovije istraživanje Parlamentarne budžetske kancelarije.

Ovakvoj statistici je doprinelo zapošljavanje mladih, ali nažalost i njihovo iseljavanje iz zemlje. Prema podacima Ankete o radnoj snazi (ARS), oko 20.000 ih se godišnje preseli u neku drugu državu.

Prostora za njihovo napredovanje ima još mnogo, pokazuju podaci. Starije grupe na tržištu rada i dalje su u značajno boljoj poziciji nego one sa manje iskustva, a i sveža snaga i nov radni potencijal se više vrednuju u Evropskoj uniji nego u Srbiji.

Mladi su u najboljem položaju na tržištu rada u Vojvodini, dok je najveće poboljšanje tokom prethodne tri godine ostvareno u Beogradu.

Mladićima je lakše da se zaposle nego devojkama, pokazuje studija, i taj jaz je produbljen u prethodne tri godine. Na tržištu rada mnogo je više nezaposlenih žena, nego muškaraca u najboljim godinama. Dobra vest je ipak da se u 2017. zaposlilo 127.000 žena više nego u 2014. godini.

Veliki broj mladih radi bez formalnog ugovora o radu. Gotovo svaka šesta mlada osoba u Srbiji predstavlja neiskorišćeni resurs sa aspekta rada i obrazovanja.

Ovde treba imati u vidu da hiljade mladih u Srbiji rade i dobro zarađuju kao frilenseri, bilo da se bave dropšipingom, davanjem stručnih saveta, IT poslovima…

OBRAZOVANJE GLAVNI FAKTOR PRI PRONALASKU POSLA

Među licima starijim od 15 godina svako drugo ima završenu srednju školu, dok je svako peto visokoobrazovano.  U protekle tri godine smanjen je broj lica sa osnovnim obrazovanjem i bez obrazovanja (za oko 140.000) i sa srednjim obrazovanjem (za oko 55.000), a povećan je broj visokoobrazovanih (za oko 80.000).

Položaj pojedinca na tržištu rada je u velikoj meri određen nivoom obrazovanja. U 2017. godini u najnepovoljnijem položaju na tržištu rada su bila lica sa nižim obrazovanjem i bez obrazovanja – oko 70 odsto ovih lica niti je radilo, niti je aktivno tražilo posao.

U boljem položaju su lica sa srednjim obrazovanjem, kojih je najviše na tržištu rada i koji čine najveći deo i zaposlenih i nezaposlenih.

Relativno najbolji položaj imaju visokoobrazovani, od kojih je preko 60 odsto zaposleno, a oko 28 odsto neaktivno.

Izvor: Telegraf

Komentari: