Pravo na utvrđivanje stepena telesnog oštećenja imaju svi osiguranici i korisnici usled bitnijeg oštećenja organa ili delova tela, što im otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u zadovoljavanju životnih potreba, bez obzira na to da li telesno oštećenje prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost.
Pravo na novčanu naknadu po osnovu utvrđenog stepena telesnog oštećenja imaju osiguranici kod kojih je telesno oštećenje nastalo kao posledica profesionalne bolesti ili povrede na radu, zbog čega su pretrpeli značajno oštećenje tela, bilo da je u pitanju gubitak dela tela ili poremećena funkcija pojedinih organa.
Postupak ostvarivanja prava počinje podnošenjem zahteva Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, uz priloženu medicinsku dokumentaciju. Ukoliko je u pitanju profesionalna bolest ili povreda na radu, prilaže se i izveštaj zdravstvenog osiguranja kojim se to potvrđuje. Lice koje podnese zahtev za utvrđivanje stepena telesnog oštećenja se upućuje na veštačenje, gde lekar veštak utvrđuje postojanje, uzrok i stepen telesnog oštećenja. Ako se utvrdi da je oštećenje posledica profesionalne bolesti ili povrede na radu, donosi se rešenje o priznavanju prava na naknadu. Visina naknade zavisi od stepena oštećenja: za 100 odsto telesnog oštećenja, mesečni iznos naknade trenutno iznosi 13.821,10 dinara. Ukoliko je stepen niži i iznos je srazmerno manji – na primer, za 70 odsto oštećenja naknada iznosi 9.674,77 dinara, a za najniži priznati stepen od 30 odsto korisniku pripada 4.146,33 dinara mesečno.
U slučaju da je telesno oštećenje nastalo van radnog odnosa, kao posledica bolesti ili povrede u slobodno vreme, van rada, veštačenjem se utvrđuje stepen telesnog oštećenja, o čemu podnosilac zahteva dobija rešenje, ali se zahtev za novčanu naknadu odbija. U tom slučaju, utvrđeni procenat telesnog oštećenja može biti od koristi za druge svrhe. Recimo, osobe sa 100 odsto telesnog oštećenja imaju pravo na povraćaj PDV-a pri uvozu automobila ili na razne popuste za javne usluge, troškove kablovske televizije, parkiranja ili putarine. Te beneficije nisu regulisane Zakonom o PIO, ali ih često pružaju javne ustanove ili komercijalne kompanije. Udruženja osoba sa invaliditetom najčešće pomažu članovima da se informišu o ovim pogodnostima, a dostupni popusti i usluge mogu da se razlikuju u zavisnosti od lokalne samouprave.
nsuzivo.rs
