– Kada sam prvi put stao na noge, nisam znao gde sam. Mislio sam da ću pasti u nesvest od neverice i uzbuđenja. Pitao sam doktora da li ja to hodam ili sanjam.
Ovako se priseća jutra nakon operacije kolena Ivan Živković (57) iz okoline Zaječara, nakon što su mu noge zbog artritisa više od 20 godina bile potpuno iskrivljene.
– Moja kolena su se u jednom trenutku spustila do zemlje. Nisam mogao da odem od kreveta do kupatila. Bol u levom kolenu počeo je sporadično, deformitet se godinama razvijao i postajao sve izraženiji, te se problem javio i na drugom kolenu, zglobovima ruku, prstiju – priča Živković, čovek po čijem hodu i držanju danas niko ne bi ni pretpostavio da je samo devet meseci ranije bio skoro invalid.
Bol u kolenima, koji je u početku bio zanemarljiv, nije shvatao ozbiljno, godine su prolazile, da bi mu 2012. godine oba kolena otišla u desnu stranu.
– Išao sam na dve štake. Bolovi su bili ogromni, noćima nisam mogao da spavam, pio sam gomilu lekova. Lečio sam se na institutu za reumatologiju u Niškoj banji i četiri godine kasnije doktori su mi rekli da nema spasa. Poslednjih godina bolest je toliko uznapredovala da su mi se kolena spustila gotovo do poda – priseća se Živković.
Na predlog doktora u Zaječaru, zakazuje pregled na Institutu “Banjica”. Nakon nekoliko pregleda usledila je teška i složena operacija levog kolena.
– Nisam imao izbora. Pao sam na zemlju. Bilo je kolica, amputacija ili operacija. Istog trenutka sam prihvatio operaciju. O strahu nisam razmišljao – kaže Ivan.
Trenutak kada je stao na noge, samo nekoliko sati nakon operacije levog kolena, ostao mi je urezan u sećanju. Ni danas ne može da poveruje da ponovo hoda normalno.
– Sad sam kao malo dete. Učim da hodam. Danas sam šetao ceo kilometar samo sa jednom štakom. Psihički još ne mogu da zamislim sebe da idem pravo. U mislima je ona stara slika iskrivljenih nogu, a kad se pogledam u ogledalo drugi čovek – kroz osmeh kaže Živković.
U novembru prošle godine, takođe na “Banjici”, operisano mu je i desno koleno. Ivan Živković je sada sa porodicom u svom domu, dobro se oseća i revnosno sluša savete doktora. Nada se da će nakon fizikalne terapije, kako kaže, uskoro hodati kao mladić.
Hirurg – ortoped dr Vuk Vučić (42) sa Instituta za ortopediju “Banjica” kaže da je Živkovićevo levo koleno bilo u toj meri ugroženo da je noga bila pred amputacijom.
– Živkovićev slučaj bio je vrlo specifičan zbog pacijentovog narušenog zdravstvenog stanja. Moj deo posla bila je hirurgija. Kada imate pacijenta sa takvim kolenima, morate da razmišljate o njegovoj kičmi, kukovima, skočnim zglobovima. Kako neko iz te pozicije da se ispravi i sve to nosi, šta će biti sa zglobovima, gde će stopala da mu stoje kada se isprave? Trebalo je razmotriti mnogo pitanja – navodi dr Vučić.
Dadaje da je bilo skepse među pojedinim kolegama da li je moguće bilo šta uraditi, ali da je pacijent istog trenutka pristao na operaciju – takozvanu resecionu artoplastiku tumorskim implantantom. U sali sa dr Vučićem bila su dva asistenta, a operacija je trajala oko tri sata.
– Rezultat nakon prve operacije i njegov motiv i meni da idemo dalje i da na kraju prohoda bez pomagala. U takvim situacijama veoma je važno da pacijent bude pozitivan i motivisan. Ivan je ozbiljan borac i sve je odlično izgurao do kraja – naglašava dr Vučić.
Nakon toga usledila je puna rehabilitacija od šest meseci, a zatim i operacija desnog kolena koje je bilo u nešto boljem stanju.
– Tri meseca, koliko je prošlo od poslednje operacije je u ovom slučaju dovoljno da znamo rezultat. Za rane operativne komplikacije vreme je prošlo, to više ne očekujemo. Sve ostalo je rad, fizikalna terapija, vežbanje. Trenutno nema razloga da se bilo šta iskomplikuje – kaže dr Vučić.
Izvor:
