Tokom ovih tropskih dana, jedno je jasno, užarena zvezda nema milosti prema poljoprivrednim usevima. Usevima je potrebna kiša kako prinosi ne bi bili niži nego što je podnošljivo, a pitanje je i da li će, zbog stanja vodostaja na Dunavu, barže moći da prevoze pšenicu, naftu…
Naime, zemlja je ispucala i suva, a na mnogim biljkama počeli su da se suše listovi. Pšenica je „pobegla“ od suše, što se ne može reći za kukuruz, suncokret i soju, pa ni za šećernu repu. Reč je o prolećnim kulturama koje su sada u generativnoj fazi i potrebna im je kiša.
Kako navode u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Srbije (PSSS), kukuruz je trenutno u fazi nalivanja zrna, odnosno u fazi mlečne zrelosti, u zavisnosti od grupe zrenja, lokaliteta i primene agrotehnike.
– U prethodnom periodu, kada je bilo aktuelno cvetanje, bili su povoljni uslovi kada je reč o temperaturi, koja je bila oko 30 stepeni i bila je praćena padavinama – kažu u PSSS.
– To je pogodovalo da oplodnja bude dobra, ali sada padavine nedostaju svim biljnim vrstama. Kukuruz konkretno je štedljiva biljna vrsta, koja racionalno koristi vodu. Međutim, ove temperature nepovoljno utiču na njegovo stanje, jer je počelo sušenje donjih listova. U nešto povoljnijem položaju su hibridi iz ranije grupe zrenja, i oni posejani ranije, u aprilu. Ako ne bude padavina, kukuruz iz kasnije grupe zrenja biće u velikom problemu -dodali su u PSSS.
Iako suncokret voli toplo vreme i sunce, i njemu treba kiša. U odnosu na soju, koja najteže podnosi sušu, suncokret će se izvući, ali će dati manji prinos. Kada je reč o soji, kažu u PSSS, ona je najugroženija, jer se ova suša poklapa sa formiranjem cvetova. Oni će usled nepovoljnih uslova otpasti, a izostaće formiranje mahuna, prenosi Direktno.
Prema rečima agroekonomiste Žarka Galetina, naša zemlja pripada pojasu umereno kontinentalne klime, i shodno tome uzgajamo voće, povrće i ratarske kulture. Ove ekstremne promene klime nikako ne odgovaraju zasadima.
– Zasada ništa još nije tragično, bez obzira što će biti manjeg prinosa – kaže Galetin, i dodaje:
– Kao što je majska kiša izvukla aprilsku sušu, uzdamo se da će do kraja meseca da padne bar 30 do 40 litara po metru kvadratnom, da bi usevi opstali. Sve biljne vrste moći će da izdrže još desetak dana. Ako kiša ne padne kroz dve ili tri nedelje, onda slede ozbiljne posledice.
Govoreći o povrtarstvu, Galetin kaže da se očekuje poskupljenje uzgoja. Ove kulture se uglavnom uzgajaju pod kontrolisanim uslovima, a one manje parcele koje nemaju tu infrastrukturu, pretrpeće štetu. S druge strane, najzastupljenije od voća u našoj zemlji su šljiva, jabuka i kruška. Predviđanja su da će i ovde biti smanjen prinos od pet do deset odsto.
– To uopšte nije malo, imajući u vidu da donose rod od milion tona, a gruba procena je da će šteta biti oko 20 miliona evra – kaže sagovornik.
(Telegraf Biznis)
