Vlada Srbije donela je novu Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte pošto je stara istekla 25. jula, potvrdio je generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
Novom uredbom regulišu se cene evrodizela i bezolovnog benzina u narednih šest meseci. Tako je najviša maloprodajna cena sa PDV-om za evrodizel i evro premijum BMB 95 ograničena u iznosu prosečne veleprodajne cene uvećane za 17 dinara, čime je dodatak na veleprodajnu cenu povećan za jedan dinar (sa 16) u odnosu na prethodnu uredbu iz januara ove godine.
Cena evrodizela namenjenog registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima ostala je ista – 179 dinara po litru.
Tomislav Mićović ističe da je ovo samo jedna u nizu uredbi koje se jedna za drugom donose od 2022. godine i da za potrošače ništa neće biti drugačije jer najveći uticaj na cenu goriva imaju promene kotacija, kursa dolara, akciza i ostalih dažbina, piše Biznis.rs.
– Postojeća uredba bila je oročena do 25. jula. Država želi da održi kontinuitet u regulaciji cena i donela je ovu uredbu koja je stupila na snagu 26. jula – navodi Mićović i dodaje da se cene naftnih derivata usklađuju u poslednje tri i po godine.
– Nedeljno se unose vrednosti kotacija – berzanskih cena benzina i dizela. Svake nedelje se izračuna petodnevni prosek sa pripadajućim kursom tih dana i razlika u ceni se usklađuje, kao i akcize što se usklađuju, samo na duži period. Tako su akcize u februaru usklađene sa indeksom potrošačkih cena u prošloj godini, a sada je za jedan dinar povećana razlika između maloprodajne i veleprodajne cene koja se izračunava u Ministarstvu energetike. To je sva razlika u novoj uredbi – objašnjava Mićović.
Podsetimo, hrvatska vlada je 14. jula odlučila da više ne ograničava cene goriva jer – kako je saopštilo tamošnje Ministarstvo privrede – smatra da je „tržište naftnih derivata trenutno stabilno“.
U Srbiji ograničenje cena goriva i dalje traje, iako je uvedeno kao privremena mera kada su fluktuacije cena na svetskom tržištu naftnih derivata bile velike. Iz Udruženja naftnih kompanija Srbije smatraju da vlada treba da ukine ovu meru, jer su se okolnosti u kojima je doneta prestale da važe.
I dok se ponovo iščekuje vest o odlaganju pune primene sankcija Naftnoj industriji Srbije, Vlada Srbije uputila je 24. jula novi zahtev Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD u kojem je podržala zahtev kompanije za produženje važeće dozvole za rad koja ističe 29. jula.
Mićović ukazuje da od uvođenja sankcija 10. januara do danas postoje određeni rizici da li će američka administracija dozvoliti određene poslovne aktivnosti NIS-u, kako je to do sada činila, ili ne.
– Takve odluke ne donose posmatrajući isključivo Srbiju i splet okolnosti u našoj zemlji, već su predmet širih sagledavanja SAD i Rusije. NIS kupuje sirovu naftu, prerađuje i isporučuje na tržište Srbije oko 80 odsto ukupne potrošnje. Alternativa za tako veliki procenat ne postoji. Ne samo zato što industrija nije to razvila nego zato što imamo ozbiljne logističke prepreke u dopremanju tako velike količine goriva koje se decenijama unazad u Srbiju isporučuje tako što se doprema sirova nafta, a onda se ovde proizvode derivati – zaključuje Mićović.
biz.portal
