Najnovija istraživanja pokazala su da se svaki treći učenik prvog razreda srednje škole redovno se kocka.
Prema rezultatima ankete, kocka se 34,6 odsto đaka ovog uzrasta, a samo u poslednjih godinu dana to je svakodnevno činilo 27,5 odsto njih. Da stvar bude još gora, ništa bolja situacija nije ni kada je u pitanju konzumiranje alkohola među decom do 15. godina.
Tiketi, poker, aparati…
Domaći stručnjaci upozoravaju da je situacija alarmantna i da je kockanje bolest zavisnosti podjednako kao i alkohol i droga. Prema njihovim rečima, deca u kockanje ulaze preko sportskog klađenja, što je za mnoge bezazleno i nije kockanje. Tako prve tikete popunjavaju još u osnovnoj školi, uz pomoć starijih članova porodice ili drugara, što kasnije eskalira u problem sa kockom i dovodi do zavisnosti.
Osnivač Savetovališta za bolesti zavisnosti i defektolog Milan Radovanović upozorava da sve više mladih u Srbiji ima patološki poriv za kockanjem.
“Kocka je problem broj jedan među tinejdžerima i zaista ovi podaci ne iznenađuju, ali su i te kako zabrinjavajući. Od svih ljudi koji dolaze u naše savetovalište po pomoć ubedljivo najviše imamo upravo mladih kockara. Pre nekoliko godina bio nam je šok kada dete kaže da je prvi kontakt sa kladionicom imalo sa šest-sedam godina, dok je već sada, nažalost, to sasvim normalno. Ako dete prati i voli sport, više nije iznenađenje kada kaže da se sa tatom ili nekim iz porodice kladio na neki tim i sam popunio tiket”, naglašava Radovanović i ističe:
“Koliko je situacija alarmantna, najbolje pokazuje i to što su deca danas češće u kladionici nego u školi. Najviše mladih kladioničara redovno konzumira klađenje, slot-mašine, poker, onlajn kladionice… Najstrašnije je što su ta deca zavisna od same igre, a kocka im postaje način života”.
Na pitanje ko je odgovoran za ovakvo stanje on odgovara:
“U ovom slučaju zakazao je ceo sistem! Zakoni se ne poštuju, čak ni onaj koji se odnosi na udaljenost između škole i kladionice. U kladionicama niko ne poštuje zakonsku odrednicu da se maloletnicima ne sme dozvoliti da se klade. S druge strane, mnogi roditelji blagonaklono gledaju na ovu pojavu, a profesori u školama sa učenicima pričaju o tiketima”, smatra Radovanović.
Milioner postao u osnovnoj školi
Defektolog i osnivač Savetovališta navodi i primer dečaka koji je dobio ogroman novac na kladionici.
“Javio mi se otac čiji je sin, inače osnovac, dobio na kladionici maksimalan iznos koji može da se dobije po tiketu. Radilo se o nekoliko miliona dinara. Pitao me je šta da radi. Osećao je da je nemoralno da podigne novac od kocke jer je smatrao da bi na taj način sinu poslao pogrešnu poruku. Strahovao je da bi njegov sin mogao pomisliti da od kocke može da se živi. Rekao sam da novac podigne i da ga da u dobrotvorne svrhe. Tako je i uradio. Rekao mi je potom da njegov sin više ne ide u kladionicu”, ispričao nam je Radovanović.
Opasna bolest
Specijalista školske psihologije Biljana Lajović ističe da je kockanje bolest zavisnosti i da celokupno društvo mora da se pozabavi ovim problemom.
“Deca u tom izrastu sklona su rizičnom ponašanju i potrebi za izazovima, adrenalinom, proveravanjem postavljenih granica. Još strašnije je to što su danas kladionice dostupne svima i nalaze se bukvalno na svakom ćošku. I deca tako ulaze u taj svet. Postoje zablude da je kockanje bezazleno, ali naprotiv. To je podjednako kao i konzumiranje alkohola, duvana, droge… Zato je potrebno da se roditelji, ali i celokupno društvo, više pozabave ovim problemom, da deca imaju više obaveza, da se bave sportom, imaju neki hobi”, smatra Lajovićeva.
Zašto se deca kockaju:
zabava, dosada, da povećaju budžet, kad ih društvo pozove, da probaju nešto novo
Šta sve koriste od kocke:kladionica, rulet, aparati, poker i blek-džek
Mladenović: Rano konzumiranje alkohola vodi ka alkoholizmu
Istraživanje je pokazalo da je u Srbiji skoro svaki drugi učenik petog i sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje škole probao alkohol.
“Posebno zabrinjava i podatak da je svaki deseti učenik koji je pio to radio 20 i više dana u toku prethodnog meseca. Svaki četvrti učenik petog i sedmog osnovne škole i prvog razreda srednje škole opio se bar jednom u životu”, navodi se u istraživanju.
Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje dr Ivica Mladenović smatra da rezultati ovog istraživanja svedoče o lošim navikama među učenicima u Srbiji.
“Svako rano konzumiranje alkohola vodi ka alkoholizmu već u tridesetim godinama. U Srbiji je, nažalost, alkohol kulturološki prihvatljiv jer se deca odmalena uče da piju, i to od roditelja i ukućana, kao kroz šalu. A niko nije svestan posledica. Toliko nisu svesni da su u našu ustanovu dolazila i deca sa 12 godina kod kojih je ustanovljeno učestalo opijanje”, ističe dr Mladenović.
Izvor: Srbija Danas/Informer
