Znate li šta su brizle ili jagnjeća kapama? Da li ste nekada jeli tradicionalni pirotski ćevap ili možda sarmice u vinovoj lozi? Ove i još mnoge druge gurmanske specijalitete možete probati u maštovitom ambijentu restorana Sokače New Way u Ulici Pap Pavla u Novom Sadu.

’’Ono što našu kuhinju čini jedinstvenom je ljubav sa kojom mi pravimo svako jelo, svaki ćevap, a u stanju smo dnevno da prodamo i 5000 ćevapa. Na svaki obrok obraćamo pažnju. U našoj hrani nema aditiva, niti pojačivača ukusa. Kuhinju smo vratili na ono kako je izlgedala u vreme naših baka i prabaka. Primera radi, ne koristimo vegetu’’, kaže za portal NS Uživo Jovan Nikolić vlasnik ovog gurmanskog bisera.

To, međutim, ne znači da se za meni Sokačeta New Way vezuju neka ’’dosadna’’ jela. Kod njih možete probati i ’’rib-eye steak’’, i mnoga druga jela internacionalne kuhinje po kojima su jedinstveni u Novom Sadu.

Pored  tradicionalnih recepata i internacionalnih jela pripremljenih po originalnoj recepturi, u Sokačetu New Way ne menjaju ni koncept usluge gostiju – na ulazu u kafanu dočekuje vas domaćin, muzika ne podilazi komercijalnim ukusima, a ambijent, iako originalan, ipak je autentičan i podseća na izgled starog Sokačeta na Žitnom trgu.

Od prodavnice sveća do niza uspešnih restorana

’’Moji roditelji su pre restorana imali radionicu sveća. Tada su svećama snabdeli veliki broj crkava i manastira širom Srbije, a zbog restrikcija tokom devedesetih godina i za vreme bombardovanja,  potražnja za svećama bila je velika i među građanima. To je možda za nas bila ’’sreća u svoj toj nesreći’’ koja nas je snašla, ali to je bio danonoćni i mukotrpan rad’’, priča nam Jovan, koji je nasledio roditeljski posao.

Nakon toga, Jovanovi roditelji Mića I Milana Nikolić odlučuju da otvore kafanu, onu pravu, tradicionalnu, po ugledu na kafane iz perioda između dva rata. Našli su mali lokal u tada zabačenoj uličici na Žitnom trgu, i to se, kako kažu,  ljudima dopalo.

’’Nizak plafon, mala kafana i veliki broj suvenira i istorijskih detalja koji su vezani isključivo za našu zemlju. Sigurno smo bili prva etno kafana u Novom Sadu, i kafana u pravom smislu te reči- imaš domaćina koji te dočeka, tada je to bio moj otac, a jela sa savršeno postavljenog jelovnika kuvala je moja majka’’, seća se Nikolić.

Onda je došlo vreme da se posao proširi.

’’Mi smo u starom Sokačetu imali 80 kvadrata i mnogo mašte, ali i pored te mašte ti imaš samo 80 kvadrata, i tamo smo mogli da imamo samo jedan koncept.  Onda smo prešli u novi lokal. Na samom početku, to je bilo 400 kvadrata potpuno neuređenog prostora, koji je morao biti adaptiran’’ ističe Nikolić.

Tu su mogli da realizuju sve svoje ideje. Današnji ambijent kafane nije originalan i nesvakidašnji samo zbog mnoštva antikviteta, suvenira,  stilskog nameštaja, istorijske građe i  ’’umerenog kiča’’ kako to vlasnici vole da kažu, već i po tome što je isključivo delo porodice.  Iako bi im na idejama pozavideli mnogi dizajneri enterijera, Nikolići tvrde da je sve njihovih ruku delo, a najveće zasluge idu Jovanovoj majci Milani.

Odri Hepbern, Moskvič i puzavica

Sokače New Way ima dve celine – ‘’otkačenu’’, kako vole da je zovu, gde posetioce sa zida pozdravlja Odri Hepbern osvetljena kristalnim lusterom dok se u pozadini čuju elektro-sving i džez, a tu je i onaj tradicionalni deo restorana,  bogat istorijskim detaljima u kom se pušta kafanska muzika koja se po kafanama u Srbiji slušala u periodu između dva svetska rata i  koju pokušavaju da sačuvamo od zaborava.

U bašti je, tvrde, posebno lepo leti kada procveta puzavica, koja oslikava kosu žene sa murala, a deci je posebna atrakcija restaurirani moskvič, autić-igračka koji je bio atrakcija pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka.

Posetiocima privlači pažnju i luster od kuhinjskih alata, akvarijum napravljen od kutije starog EI Niš televizora, ili stari frižider.

Pored užitka za oko i uho svakog posetioca, akcenat je ipak na hrani, i trude se da potpuno opravdaju očekivanja gosta da se dobro i kvalitetno najedu. Sokače danas nije samo u Novom Sadu – gurmanske specijalitete ovog restorana mogu se pronaći I na Kopaoniku, gde je upravo uspešno završena prva sezona rada. Razvojni put od severa Srbije pa do Kopaonika nije bio kratak. U međuvremenu članovi porodice Nikolić bili su vlasnici I domaćini čarde Debeli lad, Sokačeta u Beogradu, kao I restorana Jastog i nekoliko prodavnica brze hrane.

’’Ja ništa ne menjam, mogu samo da unapređujem i dodajem, ali neke stvari se nikad ne menjaju, jer potvrdu za uspeh već postavljenog koncepta daje osamnaestogodišnja tradicija’’, kaže Jovan Nikolić.

Objašnjava kako se gost  vezuje za kafanu spram uspomene, i želi da u njoj evocira uspomene koje je doživeo prilikom proteklog boravka. ’’Ako oseti bilo kakvu razliku, ne dopada mu se’’, napominje Jovan.

Poznati gosti – prijatelji kuće

Takvih gostiju,  koji dolaze u Sokače na nedeljni ručak gotovo svake sedmice, ili onih – pravih gurmana koji su stanju da pređu i po 400 kilometara da bi u Sokačetu pojeli pljeskavicu, ima mnogo.

Među njima mnogo je i poznatih ličnosti – kum kafane je Andrija Milošević, redovni gosti su i Aleksandar Berček i Zoran Cvijanović, Sergej Trifunović, Ivana Španović. A na dugom spisku gostiju Sokačeta su i političari, poznati po svom ’’gurmanluku’’, Nenad Čanak i Branko Ružić.

U Sokače dolazi i regionalna muzička zvezda Hari Mata Hari, članovi dinastije Karađorđevića, bio im je i sin holivudske zvezde Silvestera Stalonea, kao i glumac Džon Sevidž. Jedna od zanimljivijih ličnosti koje su namerno zalutale u Sokače jeste I sudija poznatog slučaja gof velikana Tajger Vudsa.

Zaposleni posebno pamte posetu žene mađarskog predsednika Viktora Orbana, koja u restoran nije došla u svojstvu ’’prve dame’’, već kao urednica jednog od najpoznatijih gastro magazina u Mađarskoj da bi sa vlasnicima restorana uradila intervju. Razgovor je protekao u vrlo opuštenoj atmosferi, na poklon im je donela najbolje mađarsko vino, a vlasnici su ’’prvu damu Mađarske’’ ispratili iz restorana i ne znajući sa kim su maločas sedeli.

Svi oni, javnosti znani i neznani, prijatelji su kuće i porodice – jer Sokače New Way je, prema rečima vlasnika, jedna velika porodica koju ne čine samo vlasnici i zaposleni.

’’Inauguracija’’ pljeskavice

Ipak, i pored poznatih gostiju koji se gotovo svakodnevno mogu sresti na ručku u restoranu, oni ’’manje poznati’’ poštuju njihovu privatnost.

Zato su vlasnici došli na ideju da se na neki način zahvale svojim gostima.

’’Nisam nikad hteo da gostima restorana ’’nameštam’’ selfije i autograme poznatih ljudi koji ovde dolaze,  ali mogu da im pružim zadovoljstvo da jedu omiljenu pljeskavicu npr. Sergeja Trifunovića’’,

Zato, u restoranu uveliko teku pripreme za ’’inauguraciju’’ Sergejeve pljeskavice.

’’Napravićemo otvaranje pljeskavice, i medijski to ispratiti. On će doći da je lično otvori, oduševljen je idejom. Imaćemo i crvenu vrpcu koju će on svečano preseći’’, kaže kroz smeh..

A dok Sergejeva pljeskavica ne bude i zvanično otvorena,preporuka za one koji u Sokače New Way dolaze prvi put, je da uz neko od pomenutih jela – jagnjeću kapamu ili pirotski ćevap, popiju čašicu dobre rakije, žute dunje ili šljive. Za ljubitelje vina, na meniju je i Dečansko crno vino, kao i vina vinarije Belo brdo – transfuzija, infuzija, konfuzija, koja su posebno oduševila posetioce na Kopaoniku.

Promo tekst

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments