Povodom 7. novembra Dana vatrogasaca Srbije, na centralnom trgu u Novom Sadu održan je taktičko-tehnički zbor i prikazane su vežbe gradske vatrogasno-spasilačke jedinice.
Događaju su prisustvovali gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije Boban Stevanović, a gradonačelnik je predao ključeve navalnog vatrogasnog vozila koje Grad Novi Sad ustupa Upravi za vanredne situacije za potrebe opremanja vatrogasno-spasilačke jedinice u Novom Sadu. Reč je o vozilu, vrednom oko 33 milona dinara, izrađenom prema posebnim zahtevima naručioca i bezbednosno tehničkim zahtevima, a koje je snabdeveno vatrogasnom i drugom opremom. Vatrogasno spasilačko vozilo za gašenje vodom i penom (VSV 3500/200) po konstrukciji i opremljenosti pripada grupi navalnih vatrogasnih vozila, za gradske uslove.
“Čestitam svim vatrogascima njihov dan, i želim da u ime nas građana iskažem veliku zahvalnost na tome što su budni i u pripravnosti 24 časa, tokom cele godine, a rade težak, opasan i odgovoran posao. Кao Grad hteli smo da pomognemo našu brigadu, i ove godine obezbedili smo moderno navalno vatrogasno vozilo sa najsavremenijom opremom po svetskim standardima. Voleli bismo da se ono što manje koristi, a ako do toga dođe, da pomogne našim vatrogascima da budu što efikasniji u pružanju pomoći onima kojima je potrebna. Takođe je važno za vatrogasnu brigadu njeno kontinuirano popunjavanje, i nadamo se da će Ministarstvo unutrašnjih poslova nastaviti da o tome vodi računa. Bitno je i da rešimo pitanje lokacije budućeg Centra za vanredne situacije u Novom Sadu. Lokalitet u Ulici Jovana Subotića apsolutno nije adekvatan, jer je grad narastao i okolnosti su izmenjene”, naglasio je gradonačelnik Vučević i uputio čestitke i dobrovoljnim vatrogasnim društvima pohvalivši njihov vredan angažman u edukaciji stanovništva i prevenciji požara.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević istakao je, u okviru prvog Švajcarsko-srpskog foruma o proizvodima sa geografskim poreklom, da ovo označavanje obezbeđuje komparativnu prednost naših proizvoda na tržištu, i dodao da je to pravi put ka boljem pozicioniranju domaćih proizvoda.
Na Forumu u Skupštini grada Beograda, koji je danas upriličen u organizaciji SEEDEV-a i NALED-a, uz podršku Švajcarske agencije za saradnju pod nazivom “Original iz Srbije”, Radojević je rekao da geografska oznaka ima ogroman značaj za male i srednje poljoprivredne proizvođače. On je ukazao da se na taj način uvećava vrednost proizvoda, te da stoga poljoprivredni proizvođači mogu da računaju na veću konkurentnost, budu prepoznatljiviji i na kraju da ostvare višu cenu.
Na teritoriji AP Vojvodine imamo značajne brendove, odnosno proizvode sa oznakom geografskog porekla. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu ima konkretnu meru agrarne politike koja se tiče subvencionisanja označavanja geografskog porekla proizvoda među kojima su „sremski kulen”, “vrbički beli luk”, “futoški kupus”, “begečka šargarepa”, “fruškogorski lipov med”, kao i nedavno urađenog elaborata Udruženja vinogradara i vinara Srema, koje broji preko 30 članova, o označavanju vina sa područja Srema. Sekretar Radojević je dodao da je to ujedno poruka svim malim i srednjim poljoprivednim proizvođačima da je neophodno da se udruže i tako zaštite svoj individualni interes i svoje proizvode.
Radojević se na skupu u Beogradu posebno osvrnuo na saradnju koju Sekretarijat ostvaruje sa lokalnim samoupravama, koje treba da budu podrška poljoprivrednim proizvođačima u odnosu na njihovo udruživanje. To je ujedno šansa i za razvoj lokalne privrede, opstanak sela i mladih u njima.
Posebno zadovoljstvo resorni sekretar je izrazio povodom uspešne saradnje sa Gradom Novim Sadom, sa kojim je Pokrajina realizovala više projekata u brendiranju domaćih poljoprivrednih proizvoda. Radojević je najavio da postoji šansa da sledeći proizvod na čijem će se brendiranju insistirati budu i čvarci iz Кaća.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, kako je Radojević podsetio, subvencioniše čak 70 odsto troškova izrade elaborata i ostalih procedura neophodnih da bi domaći proizvod stekao oznaku geografskog porekla.
O značaju proizvoda sa oznakom geografskog porekla (GI), kao jedinstvenog alata za brendiranje lokalnih zajednica i podsticanje ekonomskog rasta, govorili su i ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge i gradonačelnik Pirota i član UO NALED-a Vladan Vasić.
Ovom prilikom predstavljeni su primeri najbolje prakse iz Švajcarske, koja je GI proizvode učinila sastavnim delom kulturne i turističke ponude, kao i mogućnosti partnerstva sa privatnim sektorom u promociji autentične hrane i rukotvorina sa našeg podneblja.
Autor: nsuzivo.rs
