Iako je mozak najmanje istražen deo našeg tela, ipak zasad, naučnici su uspeli da otkriju neke neverovatne činjenice o ovom organu.

Mozak odrasle muške osobe težak je oko 1,336 grama, a kod žena, on je nešto lakši– 1,198 grama.

Veličina mozga ne utiče na inteligenciju– na kraju krajeva, mozak Alberta Ajnštajna bio je težak 1,230 grama.

Mali deo ljudske populacije ima sinesteziju– neuropsihološki fenomen u kojem čuju boje ili osete miris reči. Dok je sinestezija uglavnom uzrokovana nekom traumom ili degeneracijom mozga, mnogi ljudi ove simptome ispolje u ranoj dobi.

Zašto sanjamo je još uvek jedna od najvećih misterija u nauci. Neke teorije zastupaju mišljenje da snovima vežbamo mozak tokom spavanja, dok drugi naučnici tvrde da su snovi procesuirani događaji i informacije s kojima se surećemo tokom dana.

Koristimo više od 10% mozga, iako postoji popularno verovanje u suprotno. Zapravo, ne postoji deo mozga koji nema neku funkciju.

Ne možete sami sebe da zagolicate, jer vam to ne dozvoljava mali mozak, koji je odgovoran za kretanje. On predviđa senzacije i sprečava odgovor na njih kada je u pitanju golicanje.

Mozak koristi oko 20% kiseonika celog tela, skoro tri puta više nego, na primer, mišići.

U mozgu ne postoje receptori za bol. On ga detektuje, a osećamo ga tek kada mozak i kičmena moždina počnu da sarađuju. Iz tog razloga, hirurzi mogu da operišu mozak dok smo budni.

Ljudi koji su izgubili neki ud, uz pomoć takozvane terapije ogledalom, mogu da osete fantomski bol, na udu kojeg više nemaju. Naučnici i dalje nisu sigurni kako i zašto fantomski bol nastaje.

Mozak prizvodi dovoljno elektriciteta da može da upali sijalicu od 25 vati.

Dok većina desnorukih ljudi, dok uče jezik, pokazuju aktivnost samo na levoj strani mozga, desnoruki ljudi ponekad za ovu aktivnost koriste obe strane.

Ljudski mozak u potpunosti se razvija sa 25 godina života, kada dođe do razvijanja čeonog dela zaduženog za kontrolu impulsa.

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments