Primećujete li gomile prosjaka koji traže milostinju na svakom prometnijem semaforu, glavnim gradskim ulicama i trgovima? Obraćate li pažnju na starije ljude koji nekada i fino odeveni, u naravno stariju garderobu, zabace pogled i rukama potegnu ka lokalnom kontejneru u potrazi za hranom, odećom ili nekom sekundarnom sirovinom? Ima među takvim osobama i učenih ljudi sa kojima se život nemilosrdno poigrao.
Jedan neobičan susret desio se doktorki Gordani Jovin na ulicama Novog Sada. Nakon jednog napornog dana odlučila je da prošeta gradom i sabere misli, kada je na ulici ugledala sirotog čoveka čije parče hleba zavisi od dobre volje i milostinje sugrađana. Srela ga je u pothodniku u centru Novog Sada, gde se sklonio od hladnoće na ulici.
Prolazeći laganim korakom „uhvatila“ je dobro znan pogled. Sedeo je i čekao da mu neko udeli koji dinar. Vratila se, prišla i ugledala kolegu sa fakulteta. Ona je svoje iskustvo prenela u objavi na Fejsbuku.
– Danas sam ponovo dobila lekciju iz života. Posle napornog dana poželela sam prošetati centrom. Hladno januarsko veče, u pothodniku primetim čoveka koji svira melodiku, učinio mi se njegov pogled poznatim. Razmišljam , ’Hladno je sedeti na stepenicama i sakupljati milostinju’.Kada sam se vratila priđem mu, pogledam ponovo u oči i sretnem uplašen pogled, ali poznatog čoveka – započela je uvod u priču doktorka Jovin.
Na njeno pitanje da li se možda poznaju čovek joj spuštenog pogleda odgovori potvrdno. Poznaje i njega i njegovu sestru, piše Gordana.
Moramo naći načina da kada nam je dobro odvojimo jedan dinar za one u nevolji…
– Pitam ga kako je, da li ima gde da živi, da li je sam…
Završio je stomatologiju i počeo specijalizaciju, Saznaje da živi u Sremskim Karlovcima, da nekako preživljava, ne radi i ima uspostavljenu dijagnozu, prenosi noizz.rs.
– Odlazim pomalo tužna pitajući se ‘gde se čovek sapleo, o život’. Toliko je ispita položio, izbegao iz Slavonije i onda ostao sam i pukao… Odlučila sam da pokrenem humanitarni fond ili organizaciju za kolege u nevolji. Moramo naći načina da kada nam je dobro odvojimo jedan dinar za one u nevolji… Puno je samih ljudi u nevolji i biće ih još više – napisala je doktorka na Fejsbuku.
Ona je pozvala svoje ostale kolege i sve ljude dobre volje, da osmile kako da organizuju pomoć i podrže ovu solidarnu i humanu inicijativu.
noizz.rs/nsuzivo.rs
Svaka cast! Kada ga vidim pomocicu koliko mogu u tom trenutku!
To sto ljudi ovako pucaju treba da se zahvalimo drzavi, sistemu u kojem zivimo i politicarima olosima koji nam kroje zivot od 90tih pa na ovamo. I ne bili svi ludi kolektivno.
U svakom naselju i selu traze doktore i nude sve sto treba ali izbrhlice interesuje samo radno mesto gde se ne radi nista i dzabe stan do pijace da moze da se svercuje.
Siniša, nikada ne možeš znati šta je u čijoj glavi.
Ne osuđuj olako.
Ne moze se kriviti država za svaki slučaj poput ovog. Postoje različiti segmenti života koji nisu vezani za uticaj drzave, neko uspije neko poklekne, ponekad treba tražiti krivca i u nama samima a ne samo u državi i u okruženju.
Prestrašno, svakako zaslužuje pomoć svih nas.
Moje omiljeno lice ulice. Svaki put po pola sata pričamo. Uvek sam se pitala šta mu se desilo ali nikad nisam smogla snage da ga pitam….
Uvek pomognem prosjaku jer nikad neznam sta me ceka sutra