Mnogi od nas su u stalnoj potrazi za srećom, a i zašto da ne! Život nam je mnogo lepši kada smo srećni. Međutim, postoji i tamna strana sreće, a u nastavku otkrijte 10 ne tako veselih činjenica o ovom osećanju.
Neke osobe ne mogu da budu srećne
Iako sreća zavisi od brojnih faktora, postoje osobe koje jednostavno genetski ne mogu da budu srećne. Ljudi koji su istinski srećni imaju dve kopije ovog gena, a osobe bez njega, generalno su nesrećne.
Praznici nas ne uveseljavaju
Ukoliko mislite da će vas odmor učiniti srećnijma varate se. U studiji u kojoj je učestvovalo preko 1500 ljudi pokazano je da putovanja, naročito u vreme praznika veoma malo utiču na sreću. Takođe i sami praznici, iako nas taj dan možda uveseljavaju, mogu da utiču na pojavu depresije, kako zbog finansijskih troškova, tako i zbog isčekivanja na primer dočeka Nove godine i sjajnog provoda što se retko kada uistinu i desi ili pojave tužnih misli pri pomisli na usamljeni ljubavni akspekt života.
Drugu ljudi nas rastužuju
Istraživanja su pokazala da nas interakcija sa drugima može učiniti nesrećnima, a naročito kada smo u kontaktu sa ljudima koji su uspešniji od nas na bilo kom polju.
Mnogo smo manje srećni nego pre
Sedamdesetih godina prošlog veka u SAD počelo je godišnje merenje sreće, a istraživanja iz 2010. pokazala su da su ljudi danas mnogo manje srećni, jer ne umeju toliko da uživaju u sitnim, svakodnevnim stvarima kao nekad.
Treće dete uzrokuje depresiju kod roditelja
Prema istraživanjima, pokazano je da u porodicama, treće dete loše utiče na psihičko stanje roditelja i da oni postaju depresivniji. Razlog se najverovatnije krije u većim troškovima i finansijskim problemima.
Neki ljudi se plaše sreće
U nekim kulturama postoji istinski strah od sreće. Takav primer nalazimo u Kini i Indiji, gde kultura ne dozvoljava preteranu sreću. Istraživanja su takođe pokazala da u islamskim zemljama, tuga i naporan rad su povezani sa religijom, i da se nesrećom i patnjom vernici približavaju bogu.
Srećna mesta imaju najvišu stopu samoubistava
Najsrećnije države proglašene u Evropi i Americi imaju i najveći broj samoubica. Takođe, istraživanja su pokazala da što smo stariji srećniji smo, a dok razvod kod čoveka razvija misao o samoubistvu, retko kada će osoba zbog toga dići ruku na sebe.
Uživamo u tuđoj patnji
Ovo se u nemačkom jeziku naziva “shadenfreude” i odnosi se na osećaj sreće kada je neko nesrećan. Istraživanja su dokazala da nije u pitanju naučeno ponašanje, već da ovu crtu svako nosi u svojim genima. Programirani smo, naime, da osećamo zadovoljstvo kada neko pati.
Zadovoljstvo i sreća nisu ista stvar
Dok je zadovoljstvo privremeno i bazirano na insinktivnom ponašanju (hrana, kupovina novog auta, seks), sreća je dugotrajno osećanje uzrokovano brojnim faktorima.
Novac nas rastužuje
Ljudi koji misle da je vreme novac, imaju veću tendenciju da postanu depresivni. Razlog se krije u povećanom obimu posla i u malom procentu slobodnog vremena u toku dana.
