Evo šta su istraživači primetili nakon što su u eksperimentu pogledali stotine dece uzrasta od 15 meseci.
Za prvi, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Developmental Psychology, cilj je bio izložiti bebe gnevu nepoznate odrasle osobe, nekoga koga nisu poznavali, koja komunicira s drugima i videti kako će bebe reagovati.
Roditelji su držali dete u krilu, a nasuprot njima se nepoznata osoba igrala s igračkama. Tada bi nepoznati reagovao neutralno ili bi bio besan ili ogorčen.
Kada su istraživači dopustili bebi da krene za igračkom, primetili su nešto zanimljivo- manje je verovatno da su bebe htele da se igraju s igračkom na koju je nepoznata osoba negativno reagovala i nisu oponašali način igre. Ali, kad je reakcija bila neutralna, bebe su se igračkom igrale onako kako je bilo prikazano.
Nepoznata osoba uključila se i u drugi krug igre i to s onom igračkom na koju se naljutila malopre, ali ovaj put su se igrali neutralno. Bez obzira, bebe su i ovaj put isključile tu igračku.
“To je kao da beba ne veruje da je nepoznata osoba sada mirna. Jednom kada bebe otkriju da je neko sklon gnevu, teško je odbaciti to. Oni prihvataju pristup bolje sprečiti nego lečiti- neće rizikovati iako se situacija promenila”, objašnjava autorka studije Beti Repačoli, sa Univerziteta Vašington.
Autor: nsuzivo.rs
