Peršun nije otkriće savremenog čoveka, za njega su znali još stari Grci i Rimljani, koji su verovali da ako grickaju peršun mogu da popiju mnogo vina a da se ne napiju.
Da bismo iskoristili njegova bogata lekovita svojstva, potrebno je dodati ga u gotovo jelo (ne kuvati).
On je vrlo važan izvor vitamina C, snižava povišeni krvni pritisak i odlučan je diuretik. Važno je znati da peršun pojačava mokrenje, ako se unose veće količine, zato treba biti oprezan.
Peršun je poznat i po tome što čuva srce i čisti krvne sudove. Za smirivanje živaca, za ublažavanje bolova, za otklanjanje nadutosti, za čišćenje krvi predstavlja odlično rešenje.
U narodnoj medicini preporučuje se i kao lek protiv groznice, bolesti bubrega, dijabetesa, upale očiju, uboda, ujeda, pa čak i impotencije. Poznato je i da se grickanjem peršuna uklanja neprijatan miris iz usne duplje.
Lišće peršuna najbolje je uzimati u svežem stanju, jer se jedino tako održavaju sva njegova svojstva. Ne valja ga sušiti i konzervirati, ali zato može da se zamrzne. Pošto nije zahtevna biljka, može da se gaji i u zimskim uslovima na zatvorenoj terasi, pa čak i u sobi. Peršunov list naročito je delotvoran kao sredstvo za podsticanje izlučivanja štetnih materija iz organizma.
Autor: nsuzivo.rs
