Na trpezi za Badnje veče moraju se naći riba, med i pasulj.
Badnje veče je pomen precima, ali i podsećanje na to koliko je porodica zaista važna, zato ga karakteriše tradicionalna zajednička večera na kojoj se okupljaju svi članovi porodice. Tada se jede i određena hrana koja ima svoje značenje.
Od jela se sprema pita od oraha, posan pasulj, kiseo kupus i riba. U boljevačkom kraju (ali, i u drugim krajevima Srbije) ne sme nikako za stolom izostati pečena bundeva, kako deca ne bi imala kraste na glavi!
Domaćin pre večere uzima četiri oraha i baca ih u četiri ćoška- orah je hrana zlim silama, pa se ovo može tumačiti kao bacanje mamca koji će svu lošu energiju izbaciti iz kuće.
Verovanje da pasulj treba da se jede nam dolazi od indogermanskih naroda, jer je to hrana za duše pokojnika. Na taj način, sa njima se uspostavlja veza sa njima. Sličnu ulogu igra i med, a riba se vezuje još u srednjem veku za simbol Isusa.
Piće koje bi trebalo da se pije to veče je vino ili rakija, i posuda u kojoj stoje ne sme ostati prazna. Vino se ne sme prosipati, jer simboliše krv.
Za vreme jela se ne ustaje i tek kada svi završe sa obedom ustaju svi u isto vreme.
Autor: nsuzivo.rs
