Da li je veći „greh“ popiti zaslađeno piće ili pojesti parče kolača?
Ako smo ikada imali dilemu da li je veći „greh“ popiti zaslađeno piće ili pojesti parče kolača, nauka sada daje prilično jasan odgovor. Nije sav šećer isti, niti jednako utiče na naše zdravlje, naročito kada ga unosimo u tečnom obliku.
Najnovija istraživanja pokazuju da šećeri koje unosimo kroz napitke nose znatno veće dugoročne zdravstvene rizike nego povremeni slatkiši koje jedemo uz obrok ili u posebnim prilikama.
Šećer nije problem sam po sebi, već način na koji ga unosimo
Velika meta-analiza Univerziteta Brigam Jang iz 2025. godine, koja je obuhvatila više od 500.000 ljudi širom sveta, pokazala je da izvor šećera igra ključnu ulogu u razvoju dijabetesa tipa 2. Slično tome, studija Univerziteta Lund iz 2024. godine, sprovedena na gotovo 70.000 ispitanika, povezala je različite oblike dodatog šećera sa rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
Zajednički zaključak ovih istraživanja je jasan: nisu svi šećeri jednako štetni, niti su svi oblici njihovog unosa isti za naše zdravlje.
Šta su istraživači tačno pratili
Istraživači sa Univerziteta Lund analizirali su podatke iz dve velike studije koje su pratile ishranu i zdravstveno stanje ispitanika od 1997. do 2009. godine, a zatim njihove zdravstvene ishode do 2019.
Učesnici su, prema unosu šećera, podeljeni u tri grupe:
-
šećeri dodavani hrani (med, džem),
-
slatkiši poput kolača, keksa i peciva,
-
zaslađena pića, uključujući gazirane i negazirane napitke.
Tokom desetogodišnjeg praćenja, više od 25.000 ljudi obolelo je od neke vrste kardiovaskularne bolesti, uključujući moždani udar, srčani udar, srčanu slabost i poremećaje srčanog ritma.
Rezultati su bili upečatljivi: zaslađena pića su se pokazala kao najštetniji oblik unosa šećera, jer su značajno povećavala rizik od ishemijskog moždanog udara, srčane insuficijencije, aritmija i aneurizme trbušne aorte.
Zašto je tečni šećer posebno problematičan
Razlog leži u načinu na koji organizam reaguje na šećer u tečnom obliku. Šećeri iz zaslađenih pića ne stvaraju osećaj sitosti kao čvrsta hrana, zbog čega se lako unose u mnogo većim količinama nego što osoba primeti.
Osim toga, zaslađena pića se često konzumiraju svakodnevno i gotovo nesvesno, za razliku od slatkiša koji se uglavnom jedu povremeno i u posebnim prilikama.
Zanimljiv nalaz o povremenim slatkišima
Istraživače je iznenadio podatak da su ljudi koji su povremeno uživali u slatkišima imali bolje zdravstvene ishode od onih koji su šećer u potpunosti izbacili iz ishrane.
To može ukazivati na to da osobe sa ekstremno niskim unosom šećera često imaju restriktivne dijete ili već postojeće zdravstvene probleme. Iako se ne može govoriti o direktnoj uzročno-posledičnoj vezi, rezultati sugerišu da potpuno izbegavanje šećera nije nužno korisno za zdravlje srca.
Dijabetes i šećer koji pijemo
Slične zaključke donela je i studija Univerziteta Brigam Jang iz 2025. godine, objavljena u časopisu Advances in Nutrition. Analizirani su podaci više od pola miliona ljudi, a rezultati su pokazali da su šećeri iz sokova i gaziranih pića dosledno povezani sa većim rizikom od dijabetesa tipa 2.
Nasuprot tome, prirodni šećeri iz celovitog voća pokazali su čak i zaštitni efekat.
Šta ovo znači u praksi
Poruka ovih istraživanja nije da se treba potpuno odreći slatkiša. Ključ je u meri i izboru. Ako želimo da zaštitimo zdravlje srca i metabolizma, prvi i najvažniji korak je smanjenje zaslađenih pića, a ne povremeno parče kolača.
Drugim rečima, desert s vremena na vreme verovatno nije najveći problem. Čaša po čaša slatkog napitka, svakog dana, jeste.
Eklinika.rs
