I dok hrana ima ključnu ulogu, postoje i životne navike koje nemaju nikakve veze s ishranom.
Kada pomislimo na visok nivo šećera u krvi, prva asocijacija su ugljeni hidrati — slatkiši, voće, žitarice. I dok hrana ima ključnu ulogu, postoje i životne navike koje nemaju nikakve veze s ishranom, a koje značajno utiču na regulaciju šećera u krvi.
Stres kao tihi krivac
Pod stresom se u telu oslobađaju hormoni poput kortizola i adrenalina, koji pripremaju organizam na „borbu ili beg“. I dok je kratkoročno ovo korisno, hronični stres znači i konstantno povišen nivo šećera u krvi.
Nedostatak sna remeti balans
Nedovoljno sna podiže nivo kortizola, što može smanjiti efikasnost tela u regulaciji šećera. Takođe, umor izaziva poremećaj hormona gladi, pa češće posežemo za nezdravim opcijama.
Nedovoljno fizičke aktivnosti
Telo koristi glukozu kao gorivo tokom kretanja, pa nedostatak aktivnosti znači i više šećera koji ostaje neiskorišćen u krvi. Čak i kratka šetnja nakon jela može pomoći u njegovoj boljoj regulaciji.
Kasni obroci usporavaju metabolizam
Telo je najefikasnije u preradi hrane ujutru. Kasna večera, posebno neposredno pred spavanje, usporava proces razgradnje glukoze, što može dovesti do povišenog šećera tokom noći i jutra.
Za zdravu ravnotežu šećera u krvi, pored pažnje na ishranu, obratite pažnju i na ove životne navike. Balans između odmora, kretanja i smanjenja stresa može učiniti veliku razliku!
najzena
