Magnolija je cvet sa bogatom istorijom, starijom od 95 miliona godina.
Iako deluje nežno, njene latice su izuzetno čvrste, a cvetovi mnogih vrsta su jestivi. U Kini simbolizuje snagu i vernost, dok se kod nas povezuje sa povratkom staroj ljubavi.
Magnolija je jedno od najstarijih cvetnih stabala na svetu, čiji fosili, pronađeni u Severnoj Americi, Evropi i Aziji, datiraju čak 95 miliona godina unazad.
Pošto su nastale pre pojave pčela, magnolije se oslanjaju na tvrdokrilne insekte za oprašivanje. Njihove latice, iako deluju nežno, zapravo su izuzetno čvrste i prekrivene voskom koji ih štiti od oštećenja.
Naziv „magnolija“ prvi je upotrebio francuski botaničar Šarl Plumije, nazvavši biljku po svom kolegi Pjeru Manjolu, profesoru botanike iz Monpeljea.
Ove prelepe biljke dolaze u različitim oblicima i bojama – cvetovi mogu biti peharasti, zvezdasti, čašasti ili zdeličasti, dok paleta boja varira od bele i roze do ljubičaste, žute i crvene.
Njihovi krupni, sjajni listovi i plodovi nalik šišarkama čine ih upečatljivim prizorom u svakom vrtu.
Cvet koji donosi sreću
Magnolije rastu u obliku visokog žbunja, ali se mogu oblikovati i kao nisko drveće visine do pet metara. Listopadne vrste obično cvetaju pre nego što prolistaju, čime se njihova lepota dodatno ističe. Najčešća u našim krajevima je Magnolia liliflora, koja se prepoznaje po krupnim peharastim cvetovima jarkoljubičaste boje spolja i bele iznutra.
Za uspešan rast, magnolijama je potrebno sunčano mesto, bogato i dobro drenirano zemljište sa dovoljno vlage. Zanimljivo je da su cvetovi mnogih vrsta jestivi – u Engleskoj se njihove latice kisele i koriste kao začin.
U kineskoj kulturi magnolija simbolizuje snagu i vernost, dok se kod nas povezuje sa vraćanjem staroj ljubavi. Ako želite stabilnost i mir u svom domu, zasadite drvo magnolije u dvorištu!
informer.rs
