Ranije studije su već pružile neke dokaze da bi to moglo biti tačno, otkrivši da stariji ljudi doniraju više novca u dobrotvorne svrhe i u stvarnom životu i u hipotetičkim eksperimentima i kažu da im je više stalo do drugih.
Džulija Spaniol, sa Univerziteta Rajerson u Torontu, i njene kolege kombinovali su 16 različitih studija sa više od 1.000 učesnika u „meta-analizi“ u časopisu Psihologija i starenje. Analizirali su da li veličina efekta altruizma zavisi od toga koliko ste bogati ili dobro obrazovani, da li su istraživači pogledali stvarno ponašanje osobe ili ono što su izveštavali o sebi i da li su anonimno odgovarali na pitanja. Ništa od toga nije napravilo nikakvu razliku – stariji ljudi su bili jednako altruistični u svim studijama.
Patriša Lokvud, sa Univerziteta u Birmingemu, i kolege osmislile su veoma pametan novi eksperiment, objavljen u časopisu Psichological Science u aprilu 2021. godine. Umesto da pitaju ljude kako se osećaju ili da ih nateraju da doniraju novac, istraživači su ih naterali da stisnu „dinamometar“, mašinu koja meri snagu vašeg stiska. Učesnici su mogli da biraju da li će se potruditi i stisnuti jače kako bi dobili više poena. Bodovi su prevedeni u malu novčanu nagradu. U polovini suđenja nagrada bi pripala samim učesnicima; u drugoj polovini bi otišli kod drugog lica. Bilo je 150 suđenja, tako da su ljudi imali dosta šansi da odluče da li će ići na lakši ili teži izbor, a odluke su morali da donose brzo i intuitivno, ne razmišljajući mnogo o tome.
Istraživači su testirali jednu grupu uzrasta od 18-35 godina i drugu od 55-85 godina. Svi su se ponekad odmarali, a nekada su se trudili. Ali, mlađi se mnogo više trude kada su sami dobili nagradu nego kada je ona pripala drugoj osobi. Stariji ljudi su i dalje radili da bi sami dobili nagradu, ali je mnogo veća verovatnoća da će uložiti napor da pomognu drugoj osobi nego mlađi ljudi.
Ovo se može uklopiti sa još jednim prilično iznenađujućim otkrićem, a to je da izgleda da postajemo srećniji kako starimo, uprkos sve škripavijim umovima i telima. Različite studije u mnogim različitim kulturama i zemljama to sugerišu; na primer, u nekoliko studija, kada su ljudi nasumično „pingovani“ tokom dana i traženi da prijave svoje emocije, stariji ljudi su češće prijavljivali pozitivna osećanja.
nsuzivo.rs
