Koliko ste puta pozvali svog psa ili mačku po imenu, videli da su vas pogledali, a onda se pravili da se ništa nije dogodilo?
Dok će pas najčešće potrčati ka vlasniku kada čuje poznatu reč, mačka će neretko samo podići uši, okrenuti glavu ili vas pogledati – i nastaviti svojim putem.
Ali da li to znači da nas naši ljubimci zaista razumeju kada ih zovemo po imenu?
Odgovor je zanimljiv: i psi i mačke mogu da nauče da prepoznaju svoje ime, ali način na koji reaguju može biti veoma različit.
Psi su poznati po tome što mogu da nauče veliki broj reči i komandi. Kada ih vlasnik dosledno oslovljava istom rečju, pas vremenom povezuje taj zvuk sa sobom. Ipak, važno je razumeti da pas ne doživljava ime na potpuno isti način kao čovek. Za njega je to pre svega zvučni signal koji predskazuje da mu se vlasnik obraća ili da će uslediti nešto zanimljivo – šetnja, hrana, igra, nagrada ili neka druga aktivnost.
Zbog toga je veoma važno i kako izgovaramo njegovo ime. Ako ga vlasnik uglavnom doziva veselim glasom i nakon toga sledi nešto prijatno, pas će brže naučiti da obrati pažnju na taj zvuk.
A šta je sa mačkama?
Tu stvari postaju još zanimljivije.
Istraživanja ponašanja mačaka pokazala su da one mogu da razlikuju svoje ime od drugih reči koje često čuju. To, međutim, ne znači da će svaka mačka ustati i doći kada je pozovete.
Mačka može savršeno dobro da prepozna da ste izgovorili njeno ime, ali da jednostavno proceni da nema razloga da reaguje.
Drugim rečima – ako pozovete mačku, a ona vas pogleda i nastavi da leži, vrlo je moguće da vas nije „prečula“. Naprotiv, možda je upravo odlučila da joj se trenutno ne isplati da ustane.
Osim imena, ljubimci vrlo dobro uče i ton kojim im se obraćamo. Pas ili mačka mogu da prepoznaju razliku između nežnog dozivanja, uzbuđenog glasa i upozorenja. Zato ponekad životinja reaguje i pre nego što shvati šta ste rekli – jednostavno prepoznaje način na koji ste to izgovorili.
Zanimljivo je i to što ljubimci vremenom mogu da nauče da povežu različite reči sa određenim predmetima ili situacijama. „Hrana“, „šetnja“, „lopta“, „poslastica“ ili „veterinar“ mogu postati veoma značajni zvukovi u njihovom svakodnevnom životu.
Ipak, postoji jedna greška koju vlasnici često prave kada pokušavaju da nauče ljubimca da reaguje na ime.
Ne treba stalno ponavljati ime.
Ako vlasnik deset puta zaredom kaže „Mico, Mico, Mico, Mico“, a ništa se ne dogodi, mačka ili pas mogu naučiti da taj zvuk ne znači da je potrebno obratiti pažnju. Mnogo je efikasnije izgovoriti ime jednom, sačekati reakciju i nagraditi ljubimca kada se okrene, pogleda vlasnika ili mu priđe.
Kod pasa se ova tehnika često koristi i tokom treninga. Ime treba da bude signal koji znači: „Obrati pažnju na mene.“ Nakon toga može da usledi komanda ili nagrada.
Kod mačaka je strpljenje još važnije. Umesto da ih primoravamo da dođu, bolje je povezati ime sa nečim što vole – igrom, maženjem ili poslasticom. Na taj način ime postaje pozitivan zvuk.
A možda je najzanimljiviji zaključak cele priče upravo onaj koji su mnogi vlasnici mačaka već odavno slutili:
Mačka vas možda savršeno dobro čuje. Samo nije uvek zainteresovana da vam to pokaže.
Zato sledeći put kada pozovete svog ljubimca po imenu, a on samo okrene glavu ili vas pogleda, nemojte odmah zaključiti da vas ignoriše. Moguće je da je upravo dokazao da zna da ste se obratili baš njemu – samo je odlučio da nastavi da radi ono što je već naumio.
nsuzivo.rs
